Antisepsa

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Glavni članak: Asepsa

Antisepse, koja u suštini ima isti cilj kao i asepsa, označava, sprečavanje rasta i razmnožavanja mikroorganizama, primenom hemijski sredstva; na primer: oktanisepta, joda, alkohola itd.[1]

Istorijat[uredi - уреди | uredi izvor]

Revolucionarno otkriće antisepse je delo Džozefa Listera
Antisepsa

Antisepsu, kao postupak kod kojeg se hemijskim sredstvima uništavaju svi oblici mikroorganizama, smanjuje njihov broj, sprečava rast i razmnožavanje, prvi je uveo 1867. Džozef Lister (Joseph Lister 1827—1912). Do polovine 19. veka, amputacija udova bila je praćena smrtnim ishodom u oko sa 50% slučajeva tokom postoperativnog lečenja.

Otkriće Luja Pastera da su mikroorganizmi prouzrokovači infekcije, Lister je njihovu pojavu i širenje u rani doveo u vezu sa visokim postoperativnim mortalitetom posle amputacije udova. Nakon što je započeo tretiranje amputacijom nastalih operativnih rana karbolnom kiselinom (fenolom), pranje ruku u 5% karbolnoj kiselini, i prskanje operativnog polja istom, Lister je postigao neverovatno veliko snižavanja incidence sepse.[2]

To je bio samo uvod u revolucionarna otkrića u modernoj antisepsi, i početak primene antiseptičkog rada; sterilizacije instrumenata, upotrebe hirurških rukavica i pripreme pacijenata i hirurga i pratećeg tima za hirurške procedure.

Asepsa

Asepsu kao postupak kod kojeg se isključuje mogućnost infekcije, odnosno infekciju svodi na najmanju moguću meru, kao što to čini sterilizacija instrumenata vrelim vazduhom, parom ili ključalom vodom, ili upotreba zaštitnih maski i drugih sličnih fizičkih metoda, i načina aseptičkog rada, prvi je uveo u medicinsku praksu profesor hirurgije u Berlinu dr Bergman (von Bergmamann) 1890. godine. On je smatrao da je asepsa samo prelazni stdijum ili jedna faza u savlađivanju infekcije u toku operacije. Tek je Schimmelbusche, Bergmanov učenik, 1892. formulisao i opiso tehniku asepse kakvu je sprovodio njegov učitelj. Tako je asepsa iznila u prvi plan i zamenila antiseptičke metode u svim klinikama sveta.

Značaj[uredi - уреди | uredi izvor]

Antisepse je skup postupaka kojima uništavamo klice, uzročnike infekcije, na predmetima ili u tkivima odnosno na koži. Antisepse ima za cilj da uništi, delimično ili potpuno klice, odnosno da ih toliko ošteti da se onemogući razvoj infekcije.[3]

Površinske infekcije operativnog polja javljaju se u oko 5% takozvanih čistih operacija. Takođe infekcije su jedan od najčešćih razlog pojave bolnički ili jatrogenih bolesti, koje dovode do produženja dužine bolničkog lečenja i boravka u jedinicama intenzivne nege, i uvećavaju za pet puta mogućnost ponovnog prijema bolesnika, i skoro dvostruko uvećavaju smrtnost bolnički lečenih lica.

Ove infekcije se ispoljavaju u periodu od 30 dana nakon operacije i zahvataju samo kožu i potkožno tkivo. Praćene su gnojenjem, prisustvom bakterija u kulturi ili postojanjem jednog od sledećih kliničkih znakova: bol ili osetljivost na dodir, lokalizovan otok, crvenilo i/ili osećaj toplote. Najčešći uzročnici su stafilokokus aureus i koagulaza negativni stafilokok, koji mogu biti deo normalne flore kože. Infekcije operativne rane su obično polimikrobnog karaktera i prouzrokovane su kako aerobnim tako i anaerobnim mikroorganizmima. Treba naglasiti da sve više bakterija pokazuje rezistenciju na antimikrobne lekove što predstavlja i sve veći problem u terapiji.[4]

Kontaminacija mikroorganizmima prethodi nastanku površinske infekcije. Kvantitativno izraženo, ukoliko je operativno mesto kontaminisano sa više od 105 mikroorganizama po gramu tkiva , postoji značajan rizik za nastanak infekcije. Međutim, razvoj infekcije je pre svega posledica složene interakcije između stanja pacijenta, vrste operativne procedure i uzročnika infekcije.

Smatra se da većina mikroorganizama dospeva na operativno mesto tokom izvođenja hirurške procedure, mada je moguć njihov transport i postoperativno, bilo hematogeno, limfogeno ili direktnim kontaktom. Najveći rizik za inokulaciju operativnog mesta mikroorganizmima je u periodu između pravljenja operativne incizije i njenog zatvaranja, a kritična procedura je priprema operativnog polja. Koža ima svoju stalnu saprofitnom floru i smatra se da oko 1.000 klica živi na 1 sm² kože. Prema tome, na koži pacijenta koji će biti operisan nalazi se veliki broj mikroorganizama koji mogu biti uzročnici infekcije.

Kako je poželjno da ovaj broj mikroorganizama na koži bude što je moguće manji, to se može postići pravilnom preoperativnom pripremom bolesnika primenom odgovarajućih metoda antisepse, uz prethodno sprovedenu asepsu medicinskih instrumenta i medicinskog veša i zavojnog materijala. U tom cilju služimo se hemijskim sredstvima, čime se i antisepse razlikuje od asepse, koja se služi fizičkim metodama.

Sredstva koja koristimo u antisepsi uglavnom deluju fiziska-hemijski a to dejstvo počiva na principima osmoze, dehidracije, adsorpcije, taloženja belančevina, promeni kiselosti sredine, hemijskim reakcijama itd. Sve ove promene nepovoljno utiču na život klica te ih ubijaju ili im umanjuju virulence. Tako se npr pri upotrebi joda kao antiseptika oslobađa aktivna supstanca jod, koja ima sposobnost uništavanja mikroba proteina i DNK ili npr kod upotrebe hlorheksidin-glukonat, uništava se ćelijska mebrana bakterija.

Danas je i nezamislivo raditi operativni zahvat bez prethodnog hirurškog pranja ruku posebno jakim dezinfekcionim antiseptičkim sredstvima i bez upotrebe četke. Kod ovog načina antisepse najpre se radi klasično higijensko pranje ruku sapunom ili drugim sredstvom, radi skidanja površne nečistoće ruku. Ovaj postupak je u suštini isti kao i kod pranja ruku uz korišćenje četke, stim što se dezinfekciono sredstvo nakon utrljavanja u kožu ne ispira vodom, nego se sačeka da se u potpunosti ruke osuše ostvarujući time stvaranje posebnog zaštitnog sloja na površini kože ruku.

Vrste antiseptika[uredi - уреди | uredi izvor]

Vrste antiseptika Namena Osobine
Antiseptici u užem smislu To su sredstva koja sprečavaju razvoj mikroorganizama, i deluju pretežno bakteriostatički. na klice koje se nalaze na delovima tela bolesnika i matarijalu koji se upotrebljava u medicini. To su uglavnom hemijski rastvori (u manjim koncentracijama), sulfonamidi i antibiotici.
Dezinficijensi To su sredstva koja ubijaju mikroorganizme, i deluju pretežno baktericidno. Ona se obično primenjuju na materijalu, jer je neophodno da budu primenjena u jakoj koncentraciji, koja bi oštetila tkiva ako bismo ih primenili na njih. To su obično hemijski rastvori u većim koncentracijama.

Hemijski antiseptici[uredi - уреди | uredi izvor]

Naziv Karakteristike
Vodonik peroksid U 3% rastvoru deluje oslobađanjem kiseonika (oksidacijom ) a penušanje mehanički ispira ranu (gnoj, strana tela) i zato se koristi za ispiranje dubokih rana gde je prisutna anaerobna sredina.
Kalijum permanganat u jačin 0,2 do1 % za dezinfekciju ruku ili

raznih ekskreta au rastvoru 0,1% za ispiranje rana , i za ispiranje creva , vagine , u rastvoru 0,02% .

Borna kiselina 3-4 % za ispiranje rana ili mokraćne bešike a nešto blaži , 1-3 % u otorinolaringologije ili oftalmologiji za ispiranje sluzokože
Jodna tinktura Primenjuje se kao 5-10 % rastvor joda u alkoholu, za dezinfekciju, pripremu operacionog polja odnosno za dezinfekciju kože u okolini rane. Prednosti su mu laka primena i to što boji kožu (vidi se šta je dezinfikovano). Neodostatak mu je što može izazvati preosetljivost prema jodu.
Jodoform Žućkasti prašak koji zaudara a deluje oslobaćajući jod. Upotrebljava se kao impregniran u gazi za tamponadu septičkih rana,a kao prašak za posipanje rana.
Hloramin Beli prašak koji upotrebljava, u 2% rastvoru, za ispiranje inficiranih rana ili sluzokoža (usta, uretre ili vagine) .
Hlorni kreč To je beličasti prašak, koji se u rastvoru sa 5 delova vode upotrebljava se za dezinfekciju izlučevina (ispljuvak, izmet).
Dakinov rastvor To je rastvor natrijum - hipohlorita, koji deluje proteolizom i rastapa nekrotična tkiva. Kako u gnoju gubi svoje dejstvo gnojava rana mora se češće ispirati ovim rastvorom.
Preparati žive Upotrebljava se u rstvoru 1 : 2000 do 5000 , prvenstveno za dezinfekciju ruku , gumenih instrumenata , katetera . Rastvori se u toploj vodi destilovanoj i ne drži se u metalnim sudovima i ne upotrebljava se za dezinfekciju metalnih instrumenata .
Preparati srebra U primeni je nitrat srebra, čije dejstvo se zasniva na tome što srebro sa proteinima pravi čvrste talog. Upotrebljava se u obliku štapića ili u rastvoru 1 : 5000 za ispiranja sluzokoža (ispiranje mokraćne bešike, konjuktiva, usne duplje). U jačim rastvorima 1-2 % upotrebljava se samo u dozi od nekoliko kapi. Kao rastvor 0,02-0,01 % služi za ispiranje rana ili lečenje opekotina.
Formaldehid Primenjuje se u obliku gasa rastvorenog u vodi pod nazivom formalin. U koncentraciji od 1-3 % upotrebljava se za dezinfekciju instrumenata, rublja prostorija. Specijalno se koristi za dezinfekciju instrumenata koji se ne kuvaju. Postoje tablete koje se stavljaju u specijalne kasete , gde one solobađaju formaldehid u gasnom stanju, te se na taj način vrši dezinfekcija instrumenata.
Preparati akridinskih boja U ovu grupu spadaju Rivanol, Tripaflavin, Acriflavin. Upotrebljavaju se kao 1% rastvor za ispiranje rana ili telesnih šupljina (plućna maramica, peritoneum).
Kvaternerne amonijumske baze U ovu grupu spadaju Desol, Desogen, Asepsol. To su jaka sredstva koje se koriste za dezinfekciju instrumenata, pripremu ruku hirurga i dezinfekciju operacionog polja.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Petkovic S . Bukurov S. Hirurgija. Medicinska knjiga. Beograd-Zagreb 1987:2-16.
  2. Dennis G. and Maki MD. Lister Revisited: Surgical Antisepsis and Asepsis. N England J Med 1976;294:1286-7.
  3. Lalla F. Surgical prophylaxis in practice. J Hosp Infect 2002;50(SupplA):S9- S12.
  4. Edwards PS, Lipp A, Holmes A. Preoperative skin antiseptics for preventing surgical wound infections after clean surgery. Cochrane Data base Syst Rev 2004;(3):CDOO3949.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).