Anapest

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Metričke stope
Dvosložne
˘ ˘ pirih (dibrah)
˘ ¯ jamb
¯ ˘ trohej (horej)
¯ ¯ spondej
Trosložne
˘ ˘ ˘ tribrah
¯ ˘ ˘ daktil
˘ ¯ ˘ amfibrah
˘ ˘ ¯ anapest (antidaktil)
˘ ¯ ¯ bakhej
¯ ¯ ˘ antibakhej
¯ ˘ ¯ kretik (amfimacer)
¯ ¯ ¯ molos (trimacer)

Anapest je metrička stopa koja se pojavljuje u grčkoj i rimskoj književnosti, a sastoji se od dva kratka i jednog dugog sloga, odnosno od dva nenaglašena sloga kojima sledi jedan naglašeni (ᴗ ᴗ ‒ npr. u vidu akcenatske celine u sintagmi: "ako dâš"). Kako ima oblik obrnutog daktila, ponekad se zove i antidaktil. U anapestu dva kratka sloga mogu se zameniti jednim dugim, a dugi slog može se razložiti na dva kratka.[1] Anapest je prvobitno bio ritam koračnica i ratničkih pesama. Stoga je našao široku upotrebu u antičkoj drami, a posebno u parodi, tj. ulaznoj pesni hora, gde se pojavljuje u obliku skupina anapestičkih dimetara (tj. stihova koji sadrže po dve anapestičke stope) i završava se jednim katalektičkim stihom.[2] U dimetrima obično nakon svake stope sledi dijareza.[3] U grčkoj tragediji ove ulazne pesme najčešće se ne pevaju, nego se skandiraju. I u tragediji se pojavljuju pevani (tj. lirski) anapesti, s većom metričkom slobodom, ali uglavnom u monodijama i u dijalozima gde glumac svoje stihove peva (a ne izgovara). Ovi lirski anapesti razlikuju se od onih korišćenih za marš i koračanje po tome što nemaju dijarezu između dve stope i po čestom stezanju kratkih i razlaganju dugih slogova. U grčkoj komediji, Aristofan upotrebljava anapeste u obliku anapestičkog katalektičkog tetrametra, tj. četiri anapestičke stope, pri čemu poslednja ima shemu: ᴗ ᴗ ‒ ‒ ˄.[4] Anapestički katalektički dimetar obično se zove "paremijskim", što je naziv koji sugerira da su u tom metru često sastavljane poslovice (grčki: paroimia).[5]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Dragiša Živković (ur.), Rečnik književnih termina, Nolit, Beograd, 1992, s.v. "Anapest", str 27.
  2. Katalektički je onaj stih koji se završava nepotpunom stopom, često onaj kome nedostaje poslednji slog u stopi.
  3. Dijareza je usek ili odmor u kazivanju stiha i javlja se prema prirodnom ritmu i smislu kazivanja (a ne prema metričkim pravilima).
  4. Znak ˄ označava ispušteni poslednji slog u toj katalektičkoj stopi.
  5. M. C. Howatson, The Oxford Companion to Classical Literature, 1997, s.v. "Metric, Greek, I, 7".