Anafora

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Anafora (od grčki: ἀναφορά — „vraćanje nazad”) je retorički uređaj koji se sastoji od ponavljanja niza reči na početku susednih klauza, ovim naglašava njihov stav.[1] Suprotnost anafori je epifora, ponavljanje reči na kraju klausa. Kombinacija anafore i epifore je simploka.

Primeri anafore[uredi - уреди | uredi izvor]


mi zalud zidamo toranj do neba
mi zalud skidamo Boga sa neba
mi zalud silazimo u srce zemlji
mi zalud gazimo crva pod zemljom

I nema sestre ni brata
I nema oca ni majke
I nema drage ni druga

Kad si Ti znala čez oblok pogledet,
Kak da su rože oživele bele,
Kak da su dobre Ti dragale ruke,
Kak da su k Tebi privinut se štele.

- Ljubav nije sreća! - znaš li kad mi reče?
- Ljubav, to je rana, i ta rana peče,
- Ljubav boli, boli, kao život boli

Teško je kad imaš mnogo duha,
Još je teže kada nemaš kruha;
Teško sluhu kada je bez uha,
Teško uhu kada je bez sluha.

Jedna i druga mene mami,
Jedna i druga meni omili.
Jedna zlatnijem svojijem prami

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Xiuguo Zhang (2005). English Rhetoric. 清华大学出版社有限公司. str. 121. ISBN 978-7-81082-377-7. https://books.google.com/books?id=fZ4Npm20EMAC&pg=PA121. pristupljeno 24. 9. 2013. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]