Altair

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Položaj Altaira u okviru Orla
Altair
Opservacijski podaci
Epoha J2000.0 (ICRS)
Sazvježde
Rektascenzija
Deklinacija (astronomija)
Vidljiva veličina (V)

Altair ili alfa Orla (lat. α Aquilae, α Aql) je najsjajnija zvezda sazvežđa Orao i dvanaesta najsjajnija zvezda noćnog neba.[1] Od zvezda prve magnitude, od Altaira su bliže samo alfa Kentaura, Sirijus i Procion.[2] Naziv Altair potiče od arapske reči al-nasr al-ta’ir, i znači „leteći orao“. Orlom ili orlovom zvezdom su ga nazivali još drevni Vavilonci i Sumeri.[3]

Altair je zvezda glavnog niza H-R dijagrama, spektralne klase A7V, temperature 7550 K. Od Sunca je udaljena 16,7 svetlosnih godina, što znači da je 10,6 puta luminoznija od njega. Masa Altaira iznosi između 1,7 i 1,8 masa Sunca, a radijus mu je takođe 1,7-1,8 puta veći od radijusa Sunca. Altair rotira brzinom od 210 km/s, tako da mu je za jednu rotaciju potrebno približno 10 časova, naspram Sunčevih 2 km/s i perioda rotacije od gotovo mesec dana. Ova brzina rotacije čini da je ekvatorijalni radijus Altaira oko 14% veći od polarnog.[4][5]

Altair je promenljiva zvezda tipa δ Scuti, sa sjajem koji varira nekoliko hiljaditih delova magnitude. Promena sjaja Altaira je kombinacija 9 različitih perioda u trajanju od 50 minuta do 9 sati. Neki od ovih perioda su verovatno povezani sa brzom rotacijjom Altaira.[4][5]

Iako je star svega nekoliko stotina miliona godina, zbog velike mase Altair će već za približno milijardu godinu iscreti vodonik u jezgru, nakon čega će preći u stadijum crvenog džina ili cefeide pre nego što odbaci spoljašnje slojeve i ogoli svoje jezgro u vidu belog patuljka.[6]

Altair je južno teme asterizma Letnji trougao (druga dva temena trougla su Vega i Deneb).[5][7]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Patrick Moore (2000) (((en))). The Data Book of Astronomy. Бристол: IOP Publishing Ltd. ISBN 0-7503-0620-3. 
  2. Patrick Moore (2005). Philip's Atlas of the Universe. London: Octopus Publishing Group Ltd. ISBN 0-540-08791-2. 
  3. Ridpath, Ian. "Aquila the Eagle". Ian Ridpath's Stare Tales. http://www.ianridpath.com/startales/aquila.htm. pristupljeno 4. 2. 2013.. 
  4. 4,0 4,1 Kaler, Jim. "Altair". Jim Kaler's Stars. http://stars.astro.illinois.edu/sow/altair.html. pristupljeno 4. 2. 2013.. 
  5. 5,0 5,1 5,2 Sessions, Larry (19. 8. 2012.). "Altair is the bright star of the Eagle". Earthsky Communications Inc.. http://earthsky.org/brightest-stars/altair-the-bluish-jewel-of-the-eagle. pristupljeno 4. 2. 2013.. 
  6. "Altair". Sol Company. http://www.solstation.com/stars/altair.htm. pristupljeno 4. 2. 2013.. 
  7. "Aquila, the Eagle". StarDate. The University of Texas McDonald Observatory. http://stardate.org/nightsky/constellations/aquila. pristupljeno 4. 2. 2013.. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]