1306.

< | 13. vijek | 14. vijek | 15. vijek | >
< | 1270-e | 1280-e | 1290-e | 1300-e | 1310-e | 1320-e | 1330-e | >
<< | < | 1302. | 1303. | 1304. | 1305. | 1306.. | 1307. | 1308. | 1309. | 1310. | > | >>

1306.. po kalendarima

Gregorijanski	1306.. (MCCCVI)
Ab urbe condita	2059.
Islamski	705–706.
Iranski	684–685.
Hebrejski	5066–5067.
Bizantski	6814–6815.
Koptski	1022–1023.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1361–1362.
• Shaka Samvat	1228–1229.
• Kali Yuga	4407–4408.
Kineski
• Kontinualno	3942–3943.
• 60 godina	Yang Vatra Konj (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11306.
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1306 (MCCCVI) bila je redovna godina koja počinje u subotu po julijanskom kalendaru (1. jan/sij.).

Događaji

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 27. 1. - Škola u Orléansu je papinom bulom dobila naslov Univerziteta u Orléansu.
• zima 1305-06 je oštra u Evropi, Rajna je bila zaleđena.
• 10. 2. - Robert Bruce je ubio Johna Comyna, škotskog magnata i rođaka engleskog kralja, pred oltarom crkve u Dumfriesu, za šta će ga papa ekskomunicirati.
• 21. 3. - Umro je vojvoda Burgundije Robert II, nasleđuje ga mladi sin Hugo V (do 1315).
• 25. 3. - Prvi rat za škotsku nezavisnost: Robert Bruce je krunisan za kralja Škotske.

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 11. 4. - Pistoia se nakon 11 meseci opsade predaje Firentincima i Lukezima, gradski zidovi su srušeni, gradska zemlja podeljena između Firence i Luke. Sukobi između crnih i belih Gvelfa će se iz Pistoje preneti u Firencu i druge toskanske gradove.
• april - Četvrto veće u dve godine saslušava Ibn Tajmiju u Damasku: glavne islamske sudije mamelučke države ga smatraju krivim i zatvaraju (pušten je u septembru, nakon još jednog saslušanja je poslat u Kairo).
• 26. 4. - Prevrat na Kipru: Amalrik od Tira je uz pomoć templara i barona zbacio brata Henrika II (do 1310).
• 13. 5. - Granadska flota zauzima Ceutu, koja se pre dve godine odvojila od Marinida, zauzete su još tri marokanske luke, Ksar es-Seghir, Larache i Asilah. Uz to se i jedan marinidski princ pobunio i zavladao severnim delom Maroka.
• maj - U dubrovačkom dokumentu se pominje Dražen Bogopenec, župan kalinovičke oblasti u Humu, otac Miltena Draživojevića i deda Sanka Miltenovića (tuže ga za pljačku).
• 22. 5. - Gozba labudova: engleski kralj Edward I se zaklinje pred Bogom i labudovima da će se osvetiti Škotima i ratovati protiv nevernika u Svetoj zemlji; proglasio je za viteza sina Edwarda II, kao i 266 štitonoša koji idu u rat protiv Škotske.
• 5. 6. - Napuljski kralj Karlo oduzima Ahaju Filipu Savojskom i Izabeli od Vilarduena zbog nelojalnosti, daje je Filipu I Tarentskom.
• 6. 6. - Papa poziva lidere templara i hospitalera, Jacquesa de Molaya i Foulquesa de Villareta, na sastanak u Poitiersu o pitanjima nekog novog pohoda i fuzije redova (stižu tek dogodine). Već postoje optužbe protiv templara, francuski kralj je u velikim dugovima prema njima.
• 8. 6. - Revalvacija u Francuskoj: kralj Filip IV naređuje da se sadržaj srebra u livri vrati na nivo iz 1285, 3,96 g, a da se debazirani novac iz 1303-05, iz vremena flamanskog rata, devalvira za dve trećine.
• 19. 6. - Bitka kod Methvena je poraz škotskog kralja Roberta od engleskih snaga.
• 23. 6. - Počinje Hospitalersko osvajanje Rodosa: vitezovi hospitaleri, predvođeni velikim majstorom Foulques de Villaretom, iskrcavaju se na vizantijsko ostrvo Rodos - sam grad Rodos je osvojen tek 1310.

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 22. 7. - Francuski kralj naredio proterivanje Jevreja, sledećeg meseca i konfiskaciju njihove imovine - kruna dobija dosta srebra, kao i zajmove dugovane Jevrejima (povratak im je dozvoljen 1315).
• leto - Lider Templara Jacques de Molay odgovara odrečno na papin upit o tome treba li ujediniti templare i hospitalere.
• c. leto - Alani, ranije u vizantijskoj službi, krenuli su u Bugarsku, ali su ih Katalonci sustigli ispod Balkanskih planina i muškarce ubili a žene i decu porobili.
  • Katalonci i njihovi turski saveznici nastavljaju haranje u Trakiji; Vizantinci pokušavaju dogovoriti savez sa Đenovom, carević Teodor, uskoro monferatski markiz, zaručen je Argentinom, kćerkom Opicina Spinole, jednog od dvojice đenovskih narodnih kapetana.
• 4. 8. - Kralj Vaclav III od Češke je ubijen u Olomoucu pre nego što će krenuti na Poljsku - to je kraj Přemyslovića. Za naslednika će biti izabran Vaclavljev zet Heinrich od Koruške, što osporava Heinrichov zet Albrecht I Habsburški, koji istura svog sina Rudolfa.
• leto-jesen - Kralj Milutin dogovara savez sa Filipom Tarentskim, njegovi poslanici će ići papi i Karlu Valoa, bratu francuskog kralja, koji bračnim pravom drži titulu latinskog cara (ugovor 1308).
• 1. 9. - Vladislav I. Lokietek svečano ulazi u Krakov, glavni grad Malopoljske. Do kraja godine preuzima vrhovnu vlast u Pomereliji, zauzima nekoliko gradova Velikopoljske.
• 29. 9. - Håtunske igre: kralja Birgera od Švedske i kraljicu su zarobila njegova braća Eric i Valdemar, sin Magnus je izbegao u Dansku.

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 30. 12. - Neredi u Parizu zbog promene vrednosti novca, kralj se morao skloniti kod templara.

Kroz godinu

• 1305-06 - Došlo je do susreta kralja Milutina i bana Pavla Šubića, izgleda da je dogovoreno oslobađanje Mladena II za napuštanje Huma.
• U ovo vreme (ili ca. 1304) shvatilo se da Milutinova mlada supruga Simonida neće imati potomstvo, zbog "povrede... na početku bračnog života". Vizantijska carica Irina će pokušavati da progura nekog od svojih sinova (Teodor je baš ove godine otišao u Italiju, gde će biti markiz od Montferrata, pokušavano je i sa Dimitrijem).
• Mlečanin Andrea Cornaro je uzeo o. Karpatos od đenovske braće Moresco (Cornari vladaju tu do 1538).
• Čagatajski kanat: Duwa je uz pomoć yuanskog vladara Temür Khana porazio Chepera, Kaiduovog sina.
• 1306-07 - Kralj Milutin gradi Crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

Rođenja

• Jelena Šubić, majka Tvrtka Kotromanića († 1378)

Smrti

• 22. 9. - Johannes Parisiensis, dominikanac, teolog, filozof (* ca. 1255)
• 25. 12. - Jacopone da Todi, franjevac, pjesnik (* ca. 1230)

Reference

Literatura

• Svezak drugi: dio prvi. Treće doba: Vladanje kraljeva iz raznih porodica (1301-1526). Prva knjiga: Anžuvinci i Sigismund do gubitka Dalmacije (1301-1409), Vjekoslav Klaić (archive.org)
• Istorija srpskog naroda, Prva knjiga, Od najstarijih vremena do Maričke bitke (1371), SKZ Beograd 1981 (I)