Црна Бара (Богатић)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Црна Бара (razvrstavanje).
Црна Бара

Артерска чесма у Црној Бари
Артерска чесма у Црној Бари

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Мачвански
Општина Богатић
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 1924
Положај
Координате 44°52′15″N 19°23′25″E / 44.870833°N 19.390166°E / 44.870833; 19.390166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 80 m
Црна Бара is located in Srbije
Црна Бара
Црна Бара
Црна Бара (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 15355
Позивни број 015
Регистарска ознака


Координате: 44° 52′ 15" СГШ, 19° 23′ 25" ИГД

Црна Бара је насеље у Србији у општини Богатић у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1924 становника.

Географске одлике[uredi - уреди | uredi izvor]

Село је на крајњем северозападу Мачве, налази се на ушћу Дрине у Саву. Обрадивих површина има око 2.772 ha од којих се већи део налази у плавном подручју где Дрина и Сава за време поплаве потопе преко 2.000 хектара.

Село је ушореног типа са 19 улица и 4 правилна раскршћа. Све улице у селу су асфалтиране а уличном расветом је покривено око 30% насеља. Пољски путеви су у веома добром стању.

Привреда[uredi - уреди | uredi izvor]

Становништво се претежно бави ратарством, сточарством и повртарством. Од 1950. до 1980. године село је имало око 20 приватних црепана и циглана, које су због недостатка радне снаге престале са радом.

Култура и образовање[uredi - уреди | uredi izvor]

У селу постоји осмогодишња школа „Јанко Веселиновић“ са истуреним одељењима у Глоговцу и Совљаку, црква Светог Вазнесенија (село преславља Спасовдан), пошта са аутоматском телефонском централом са преко 600 претплатника, здравствена станица, ветеринарска станица.

Културна манифестација „Хајдучке вечери“ одржава се сваке године почетком августа, некада је била једна од најмасовнијих културних манифестација у земљи која је окупљала и до 100.000 посетилаца.

У селу је 1735. године постојала црква Светог Георгија освештана 1732. године за чије подизање је заслужан Вук Исакович.[1]

Спортско друштово[uredi - уреди | uredi izvor]

У Црној Бари активан је фудбалским клубом „Хајдук Станко“, који је основан 1930. године. Одликује га рад са млађим категоријама (петлићима и пионирима), али и са сениорима, који се такмиче у Мачванској окружној лиги. Стадион ФК „Хајдук Станка“ налази се у црквеном дворишту у Црној Бари и капацитета је око 1000 стајаћих места. Навијачка група ФК „Хајдук Станка“ су „Хајдуци са Дрине“. Сам терен покривен је природном травом и дугачак је 102, а широк 54 метра.

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Црна Бара живи 1836 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,4 година (41,6 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 683 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.

Ово насеље је скоро потпуно насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

У селу има 680 домаћинстава и 988 кућа, јер је доста кућа напуштено, а има и доста викенд кућа у два викенд насеља „Васин Шиб“ на Дрини (има електричну енергију) и „Ушће“ на ушћу Дрине у Саву (без електричне енергије).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 2813 [2]
1953. 2909
1961. 2836
1971. 2726
1981. 2606
1991. 2462 2360
2002. 2414 2270
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.159 95,11%
Роми
  
67 2,95%
Хрвати
  
3 0,13%
Муслимани
  
3 0,13%
Црногорци
  
2 0,08%
Словенци
  
1 0,04%
Македонци
  
1 0,04%
Југословени
  
1 0,04%
непознато
  
16 0,70%


Значајне личности[uredi - уреди | uredi izvor]

Значајне личности које су рођене у овом селу:

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Свети Ђорђе у Хајдук Станковом селу („Српско наслеђње“, новембар 1998. године)
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]