Црна Бара (Богатић)
Za ostale upotrebe, v. Црна Бара (razvrstavanje).
| Црна Бара | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Мачвански |
| Општина | Богатић |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  1924
|
| Положај | |
| Координате | 44°52′15″N 19°23′25″E / 44.870833°N 19.390166°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 80 m |
  Црна Бара Црна Бара (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 15355 |
| Позивни број | 015 |
| Регистарска ознака | BĆ |
.JPG)
Координате: 44° 52′ 15" СГШ, 19° 23′ 25" ИГД
Црна Бара је насеље у Србији у општини Богатић у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1924 становника.
Географске одлике[uredi | uredi kod]
Село је на крајњем северозападу Мачве, налази се на ушћу Дрине у Саву. Обрадивих површина има око 2.772 ha од којих се већи део налази у плавном подручју где Дрина и Сава за време поплаве потопе преко 2.000 хектара.
Село је ушореног типа са 19 улица и 4 правилна раскршћа. Све улице у селу су асфалтиране а уличном расветом је покривено око 30% насеља. Пољски путеви су у веома добром стању.
Привреда[uredi | uredi kod]
Становништво се претежно бави ратарством, сточарством и повртарством. Од 1950. до 1980. године село је имало око 20 приватних црепана и циглана, које су због недостатка радне снаге престале са радом.
Култура и образовање[uredi | uredi kod]
У селу постоји осмогодишња школа „Јанко Веселиновић“ са истуреним одељењима у Глоговцу и Совљаку, црква Светог Вазнесенија (село преславља Спасовдан), пошта са аутоматском телефонском централом са преко 600 претплатника, здравствена станица, ветеринарска станица.
Културна манифестација „Хајдучке вечери“ одржава се сваке године почетком августа, некада је била једна од најмасовнијих културних манифестација у земљи која је окупљала и до 100.000 посетилаца.
У селу је 1735. године постојала црква Светог Георгија освештана 1732. године за чије подизање је заслужан Вук Исакович.[1]
Спортско друштово[uredi | uredi kod]
У Црној Бари активан је фудбалским клубом „Хајдук Станко“, који је основан 1930. године. Одликује га рад са млађим категоријама (петлићима и пионирима), али и са сениорима, који се такмиче у Мачванској окружној лиги. Стадион ФК „Хајдук Станка“ налази се у црквеном дворишту у Црној Бари и капацитета је око 1000 стајаћих места. Навијачка група ФК „Хајдук Станка“ су „Хајдуци са Дрине“. Сам терен покривен је природном травом и дугачак је 102, а широк 54 метра.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Црна Бара живи 1836 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,4 година (41,6 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 683 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.
Ово насеље је скоро потпуно насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
У селу има 680 домаћинстава и 988 кућа, јер је доста кућа напуштено, а има и доста викенд кућа у два викенд насеља „Васин Шиб“ на Дрини (има електричну енергију) и „Ушће“ на ушћу Дрине у Саву (без електричне енергије).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 2.159 | 95,11% | ||
| Роми | 67 | 2,95% | ||
| Хрвати | 3 | 0,13% | ||
| Муслимани | 3 | 0,13% | ||
| Црногорци | 2 | 0,08% | ||
| Словенци | 1 | 0,04% | ||
| Македонци | 1 | 0,04% | ||
| Југословени | 1 | 0,04% | ||
| непознато | 16 | 0,70% | ||
| м | ж | |||
| ? | 3 | 5 | ||
| 80+ | 20 | 21 | ||
| 75-79 | 39 | 53 | ||
| 70-74 | 69 | 78 | ||
| 65-69 | 97 | 118 | ||
| 60-64 | 73 | 85 | ||
| 55-59 | 58 | 54 | ||
| 50-54 | 80 | 72 | ||
| 45-49 | 94 | 72 | ||
| 40-44 | 79 | 66 | ||
| 35-39 | 74 | 67 | ||
| 30-34 | 73 | 60 | ||
| 25-29 | 69 | 67 | ||
| 20-24 | 68 | 71 | ||
| 15-19 | 67 | 71 | ||
| 10-14 | 72 | 69 | ||
| 5-9 | 48 | 56 | ||
| 0-4 | 58 | 44 | ||
| просек | 41.6 | 43.1 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 963 | 278 | 584 | 67 | 31 | 3 |
| Женски | 960 | 169 | 584 | 176 | 28 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 661 | 502 | - | - | 40 | - | 35 | 16 | 6 | 31 |
| Женски | 378 | 297 | - | 1 | 10 | - | 1 | 21 | 8 | 2 |
| Оба | 1039 | 799 | - | 1 | 50 | - | 36 | 37 | 14 | 33 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 12 | 6 | 5 | 4 | - | - | 4 | |
| Женски | - | 1 | 2 | 12 | 14 | 8 | 1 | - | - | |
| Оба | - | 1 | 14 | 18 | 19 | 12 | 1 | - | 4 |
Значајне личности[uredi | uredi kod]
Значајне личности које су рођене у овом селу:
- Вук Исаковић – граничарски официр у Хабзбуршкој монархији
- Милош С. Милојевић – историчар,
- Живојин Јуришић – ботаничар, оснивач Ботаничке баште у Београду,
- Јова Алексић – први ветеринар у Србији,
- Пантелија Јуришић — армијски генерал
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Свети Ђорђе у Хајдук Станковом селу („Српско наслеђње“, новембар 1998. године)
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
