Глуколизирани хемоглобин

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Гликолизирани хемоглобин (HbA1c) је један од деривата крви који настаје слепљивањем беланчевина хемоглобина и глукозе. Настаје патолошким стањима када се глукоза у дужем временском периоду налази у вишку у крви (хипергликемија). Шта се у крви налази више глукозе виша је и вредност гликозилираног хемогобина.[1]

Основне поставке[uredi - уреди | uredi izvor]

Шећерна болест је поремећај у којем је ниво глукозе (једноставног шећера) у крви ненормално висока, јер тело не отпушта или не користи инсулин на одговарајући (физиолошки) начин.

Нивои крвног шећера (глукоза) различите су током дана. Повећавају се након јела, а унутар 2 часа враћају се на нормалу. Ниво крвног шећера је у физиолошким границама ако су њене вредности кад се креће између 70 и 110 милиграма на децилитар (мг/дл) крви ујутру, наташте. Обично је нижа од 120 до 140 мг/дл 2 часа након узимања хране или пијења течности које у себи садрже шећер или друге угљене хидрате.[2]

Велики број особа склон је лаганом, али константно расту ниво шећера у крви након 50. године, нарочито особа, које су гојазне, не воде рачуна о исхрани и које се премало крећу или воде седантерни начин живота. Све то у епидемиолошком смислу утицало је на све већу експанзију шећерне болести у развијеним земљама света.

Инсулин, хормон који лучи панкреас (гуштерача), је најзначајнија супстанца одговорна за одржавање одговарајуће нивоа шећера у крви. Инсулин омогућава глукози да пређе у ћелије тако да оне могу произвести енергију или складиштити глукозу ако је она у већим количинама и није потребна. Пораст нивоа крвног шећера након једења или пијења подстиче панкреас да производи инсулин, чиме он спречава већи пораст нивоа шећера у крви и узрокујући постепено његов пад. Будући да мишићи употребљавају глукозу за стварање енергије, ниво шећера у крви може да пада и током физичке активности.

Саставни део крви су црвена крвна зрнца, која у свом саставу имају и беланчевину хемоглобин. Животни век еритроцита је 120 дана након чега, они због старења бивају зањењени новим. У стањима хипергликемије мерењем концентрације гликолизираног хемоглобина у крви може да се утврди која је била просечна концентрација глукозе у крви у задњих 8—12 недеља.

Код особа које не пате од хипергликемије или шећерне болести, просечне вредности HbA1c крећу се у распону од 3,5 % до 5,5%. Када је HbA1c 7% просечна вредност шећера у крви је 6,5 mmol/l., што најбоље илуструје приказани дијаграм.[3]

Код особа са шећерном болешћу оне су значајно више нпр. 8,0 % до 13 %. за вредности глукозе у крви од 10—13 mmol/l.

Вредности HbA1c од 6,5% до 7.5 % сматрају се задовољавајућим, код особа са шећерном болешћу

HbA1c % mmol/l
13
18
12
17
11
15
10
13
9
12
8
10
7
8
6
7
5
5

Значај[uredi - уреди | uredi izvor]

Стање укупног здравља, особе са шећерном болешћу значајно утиче на вредности HbA1c без обзира да ли редовно узимање терапије, правилне исхране и физичке акфивности.

Ниво глукозе у крви мјења се из сата у сат и из дана у дан. Код особа са шећерном болешћу ниво глукозе у крви може да порасте више него обично после јела, посебно после слаткиша или да падне послие физичке активности, па га је тешко држати под сталном контролом. У том смислу редовно праћење нивоа глукозе у крви један је од битних чинилаца да пацијент правовремено доведе вредности глукозе у крви у пожељне оквире.

Одређивање HbA1c, поред редовног мерења глукозе у крви, тренутно је једна од најбољи метода да се шећерна болест прати и држи под контролом.

Како је ниво HbA1c у директној вези са ризиком за развоја свих компликација шећерне болести. Смањење вредности HbA1c за 1% доводи до:

  • Смањења учесталости микроваскуларних компликација (неуропатије, отказивања рада бубрега и оштећења вида) за чак 37%.
  • Смањења ризика од настанка свих компликација за 21%
  • Смањења ризика од смртног исхода изазваног шећерном болешћу до 21%
  • Пада ризика од настанка инфаркта срца за 14%.

Предности[uredi - уреди | uredi izvor]

Захваљујући овом тесту пацијент не мора да се мучи да свакодневно по више пута дневно вади крв и прати ниво шећера у крви (како се то раније радило), мерењем наташте, пред и два сата после главних оброка, пред спавање и у 3 часа ујутро).

Наиме прином HbA1c добија се податак о просечном кретању шећера у крви уназад три месеца, што има има незаменљив значај. Захваљујући овом тесту добијају се информацију о томе да ли је или не потребно кориговати терапију код болесника.[4]

Узорковање крви за мерење гликохемоглобина[uredi - уреди | uredi izvor]

Све методе за мерење гликохемоглобина не захтевају велику количину узорка крви, тако да се може користити капиларна крв. такође нису потребни никакви специјални услови за вађење крв, а пацијент не мора бити на таште. Венска крв се обично сакупља са ЕДТА, али се могу користити хепарин и флуорид-оксалат као антикоагуланси.

Узорак крви се може сакупити и на филтер папиру који је предходно наквашен раствором који садржи глукозаоксидазу. Глукоза оксидаза везује слободну глукозу и спреава брзу ин витро гликозилацију хемоглобина за време сушења. Међутим овај инхибиторни ефекат није потпун и проценат гликохемоглобина расте временом, тако да су у току 14 дана промене минималне.[5]

Извори[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. John WG, Gould BJ. Glycated haemoglobin: biochemistry of formation. In: John WG. Monitoring glycaemic control in the diabetic patient, IFCCSeries, Excerpta Medica Publications 2002; 65 ’ 78.
  2. Trivelli LA, Ranney HM, Lai HT. Hemoglobin components in patients with diabetes mallitus. N Engl J Med 1971; 284: 353 ’7.
  3. . Gibb I, Parnham A, FonfrÒde M, Lecock F. Multicenterevaluation of Tosoh glycohemoglobin analyzer. Clin Chem 1999; 45: 1833 ’ 41.
  4. John WG. Glycated haemoglobin analyses ’ assessment of within and between-laboratory performance in a large UK region. Ann Clin Biochem 1987; 24: 453’ 460.
  5. Talwar D, Barr BB, Kesson CM, Robb DA. Determination of glycosylated adult and foetal haemoglobins by affinity chromatography. Clin Chim Acta 1983; 128: 61’ 67.

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]

пашња ПАЖЊА!!!

Подаци написани у овом чланку су чисто информативне природе и не морају бити тачни. Зато НЕ ПОКУШАВАЈТЕ да их примените у циљу САМОЛЕЧЕЊА. У том случају обратите се специјалисти или погледајте на неком другом сајту.