Врмџа
Врмџа | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Зајечарски |
Општина | Сокобања |
Становништво | |
Становништво (2011) | 606 |
Положај | |
Координате | 43°42′29″N 21°49′07″E / 43.708°N 21.818666°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 570 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 18236 |
Позивни број | 018 |
Регистарска ознака | ZA |
Координате: 43° 42′ 29" СГШ, 21° 49′ 07" ИГД
Врмџа је насеље у Србији у општини Сокобања у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 606 становника (према попису из 1991. било је 901 становника). У близини села се налазе остаци средњовековног утврђења.
Историја[uredi | uredi kod]
Први пут се насеље Врмџа помиње у писаним документима у 3. веку. У средишту села доминира Латин - град, римско утврђење за одбрану царског друма који је водио за Блиски и Средњи исток. У 6. веку град је дограђиван како би се Византија бранила од најезде словенских племена. Град се, касније, помиње у 14. веку као утврђено станиште богатих властелина, који су, у то време, трговали са трговцима из Дубровника.
По доласку Словенских племена и Бугара Византија губи ове територије и за извесно време Бугари преузимају овај крај заједно са Врмџом. Од када носи име Врмџа то није познато ни како је то име добила.
Са освајањима Српских краљева овај крај је постао Српски крај XI и почетком XII. века. Од тада је сачињавао граничну тврџаву односно Крајину пошто је већ Књажевац (Гургусовац) био Бугарски, а касније и Турски.
Врмџа се помиње и у турским књигама пореских обвезника. Остала су два зида старог утврђења и многе тајне. Сељаци сведоче да су налазили широке римске цигле са бројевима, делове копаља, стрелице, ковани бакарни новац, људске кости. Са Латинског града данас пуца видик на обрађене њиве, на воћњак воћњаке, на реку са вијугавим редом врба и топола, на суседна села, на врмџанске куће са црвеним крововима и на моћну планину Ртањ.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Врмџа живи 518 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,5 година (46,5 код мушкараца и 52,1 код жена). У насељу има 179 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 603 | 99,50% | ||
Црногорци | 1 | 0,16% | ||
Муслимани | 1 | 0,16% | ||
непознато | 1 | 0,16% |
м | ж | |||
? | 0 | 2 | ||
80+ | 13 | 28 | ||
75-79 | 14 | 25 | ||
70-74 | 29 | 38 | ||
65-69 | 18 | 31 | ||
60-64 | 27 | 31 | ||
55-59 | 28 | 21 | ||
50-54 | 20 | 22 | ||
45-49 | 11 | 16 | ||
40-44 | 20 | 11 | ||
35-39 | 12 | 9 | ||
30-34 | 14 | 15 | ||
25-29 | 15 | 16 | ||
20-24 | 10 | 16 | ||
15-19 | 12 | 6 | ||
10-14 | 11 | 13 | ||
5-9 | 12 | 13 | ||
0-4 | 18 | 9 | ||
просек | 46.5 | 52.1 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 243 | 35 | 172 | 21 | 13 | 2 |
Женски | 287 | 19 | 177 | 74 | 14 | 3 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 163 | 135 | - | 2 | 4 | - | 4 | 6 | 2 | 4 |
Женски | 99 | 78 | - | - | 3 | - | 1 | 5 | 1 | 1 |
Оба | 262 | 213 | - | 2 | 7 | - | 5 | 11 | 3 | 5 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | - | 2 | 2 | - | - | - | 2 | |
Женски | - | - | - | 2 | 6 | - | - | - | 2 | |
Оба | - | - | - | 4 | 8 | - | - | - | 4 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9