Вок

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Commons-emblem-question.svg Овом чланку или једном његовом дијелу недостају извори.
Молимо вас да помогнете Википедији и додате одговарајуће изворе у чланак.
Кухање у воку

Вок је посуда за кухање и печење. Потиче из Кине и највише је у употреби у источној и југоисточној Азији.

Подсјећа на таву, али дно оригиналног вока је заобљено — што значи да је предвиђен за отворени пламен. Постоји (европска) верзија вока и са равним дном — верзија за електричне шпорете.

Пречник вока је од 30 центиметара до чак два метра. Ипак, верзије за кућну употребу се крећу до 91 центиметра.

Израђује се од челика или гвожђа. Пре првог кувања препоручује се да се „напразно” запече уљем, да би добио патину. Оригинални вок се производи ковањем, ручно; ти примјерци су знатно скупљи. Ипак, постоји верзија која је пресвучена тефлоном и у којој није могуће достизати температуре до 350 °C, како је то у правом воку.

Кухар, током кухања, држи вок за дршку сличну дршци таве, али код већих примјерака постоји и дршка са друге стране да би кухар могао да тресе храну. Трешење хране, непрестано, током кухања, јесте битна карактеристика кухања у воку.

У вок се ставља већ скоро кухана храна — разне врсте меса, ситно сјечено, да не може да се препозна поријекло — и макарони, или поврће које се редовно ставља сирово и куха се тако да остане чврсто тј. кухањем, које траје пар минута, не смије да се раскуха и да постане меко.

Предности вока су у томе што се троши мало уља, храна се брзо куха и задржавају се витамини.

Вањске везе[uredi - уреди | uredi izvor]