Vidosav Stevanović
| Vidosav Stevanović | |
|---|---|
 Vidosav Stevanović | |
| rođen: | 27. jun, 1942. Cvetojevac - Kragujevac |
| preminuo: | |
Vidosav Stevanović (rođen 27. juna 1942, Cvetojevac kod Kragujevca, Srbija) je pesnik, pripovedač, romansijer, dramski pisac, autor više od dvadeset knjizevnih dela, jedne političke biografije, brojnih eseja i mnoštva tekstova. Njegove knjige prevedene su na dvadesetak jezika širom sveta. Stevanović je povremeno pisao i za evropske novine kao što su Le Monde, Liberation, El Pais i Expresen.
Pre odlaska iz Srbije početkom devedesetih Stevanović je dobio više književnih nagrada kao što su nagrada Ivo Andrić za pripovetke i Ninova nagrada za roman. U Francuskoj je nosilac odlikovanja viteza reda umetnosti i literature (Chevalier de L'ordre des Arts et des Lettres) za celokupno književno delo.
Poslednju deceniju prošlog veka Stevanović je proveo između Francuske i Srbije. Zbog svoje žestoke kritike ratova na tlu bivše Jugoslavije i režima Slododana Miloševića bio je prinuđen zatražiti politički azil u Francuskoj. U to vreme bio je stalna tema napada beogradske propagande, izbačen je iz školskih programa, njegove su knjige nestale iz knjižara i biblioteka.
Sada je francuski građanin i od 2006. često boravi u svojoj šumadijskoj kući na brdu.
Izdavačka kuća «Koraci» i grad Kragujevac upravo objavljuju njegova Sabrana dela u 15 tomova, prekidajući tako cenzuru koja je trajala gotovo dvadeset godina.
Biografija[uredi | uredi kod]
Vidosav Stevanović je završio gimnaziju u Kragujevcu 1961. U Beogradu je studirao stomatologiju i književnost, napustio je oba fakulteta da bi postao profesionalni pisac.
Njegova prva knjiga proze «Refuz mrtvak» (Prosveta, 1969) izazvala je politički proces zbog takozvanog «crnog talasa», i estetesku diskvalifikaciju «stvarnosna proza» koja se na srpskim fakultetima zadržala do danas.
Tokom dve decenije bio je angažovani izdavač sa dosta uspeha, između ostalog glavni urednik BIGZ-a i generalni direktor «Prosvete».
Nekoliko meseci bio je direktor Radio-televizije Kragujevac, osvojene prilikom velikih demonstracija u srpskim gradovima 1996-97.
Uređivao je nekoliko književnih listova i časopisa, osnivač je «Književne reči».
Sa prijateljima je osnovao Nezavisne pisce Jugoslavije 1989, Liberalni forum 1990., i Beogradski krug 1991. Danas ne učestvuje u književnom životu i kloni se javnosti.
Izabrana dela[uredi | uredi kod]
- Refuz mrtvak (Prosveta, 1969)
- Nišči (Prosveta, 1971)
- Periferijski zmajevi (Nolit, 1975)
- Les Loulous de Banlieue (nouvelles, L’Age d’homme ,1981)
- Izabrana proza u pet tomova (Narodna knjiga, Srpska književna zadruga, Svetlost, 1984)
- Testament, (Srpska književna zadruga, 1986)
- Izabrana proza u pet tomova, (Svjetlost, Sarajevo, 1989)
- La Niege et les Chiens (Belfond, 1993)
- Christos et les Chiens (Belfond, 1993)
- Prelude de la Guerre (Mercure de France, 1996)
- La Meme Chose (Mercure de France, 1999.)
- Milosevic, une epitaphe (Fayard, Paris, 2000)
- Voltaire 222 (Compa’act, 2000)
- Abel et Lise (L’Esprit des peninsules, 2003)
- Sabrana dela, prvo kolo (1. Stranac koji s vama boravi, 2. Sasvim užasnut tim monstrumom noćnim, 3. Ista stvar, Abel i Liza, Iskra, 4. Sneg i psi, 5. Narod čeka zemljotres i druge drame) (Koraci, Kragujevac, 2007)
Nagrade[uredi | uredi kod]
- Isidora Sekulić, 1968.
- Mladost, 1990.
- Milan Rakić, 1971.
- Ivo Andrić, 1985
- NIN, 1986
- Civis Media Prize, 1995
