Vidosav Stevanović

Izvor: Wikipedia
Vidosav Stevanović
Vidosav-Stevanovic.jpg
Vidosav Stevanović
rođen: 27. jun, 1942.
Cvetojevac - Kragujevac
preminuo:

Vidosav Stevanović (rođen 27. juna 1942, Cvetojevac kod Kragujevca, Srbija) je pesnik, pripovedač, romansijer, dramski pisac, autor više od dvadeset knjizevnih dela, jedne političke biografije, brojnih eseja i mnoštva tekstova. Njegove knjige prevedene su na dvadesetak jezika širom sveta. Stevanović je povremeno pisao i za evropske novine kao što su Le Monde, Liberation, El Pais i Expresen.

Pre odlaska iz Srbije početkom devedesetih Stevanović je dobio više književnih nagrada kao što su nagrada Ivo Andrić za pripovetke i Ninova nagrada za roman. U Francuskoj je nosilac odlikovanja viteza reda umetnosti i literature (Chevalier de L'ordre des Arts et des Lettres) za celokupno književno delo.

Poslednju deceniju prošlog veka Stevanović je proveo između Francuske i Srbije. Zbog svoje žestoke kritike ratova na tlu bivše Jugoslavije i režima Slododana Miloševića bio je prinuđen zatražiti politički azil u Francuskoj. U to vreme bio je stalna tema napada beogradske propagande, izbačen je iz školskih programa, njegove su knjige nestale iz knjižara i biblioteka.

Sada je francuski građanin i od 2006. često boravi u svojoj šumadijskoj kući na brdu.

Izdavačka kuća «Koraci» i grad Kragujevac upravo objavljuju njegova Sabrana dela u 15 tomova, prekidajući tako cenzuru koja je trajala gotovo dvadeset godina.

Biografija[uredi - уреди]

Vidosav Stevanović je završio gimnaziju u Kragujevcu 1961. U Beogradu je studirao stomatologiju i književnost, napustio je oba fakulteta da bi postao profesionalni pisac.

Njegova prva knjiga proze «Refuz mrtvak» (Prosveta, 1969) izazvala je politički proces zbog takozvanog «crnog talasa», i estetesku diskvalifikaciju «stvarnosna proza» koja se na srpskim fakultetima zadržala do danas.

Tokom dve decenije bio je angažovani izdavač sa dosta uspeha, između ostalog glavni urednik BIGZ-a i generalni direktor «Prosvete».

Nekoliko meseci bio je direktor Radio-televizije Kragujevac, osvojene prilikom velikih demonstracija u srpskim gradovima 1996-97.

Uređivao je nekoliko književnih listova i časopisa, osnivač je «Književne reči».

Sa prijateljima je osnovao Nezavisne pisce Jugoslavije 1989, Liberalni forum 1990., i Beogradski krug 1991. Danas ne učestvuje u književnom životu i kloni se javnosti.

Izabrana dela[uredi - уреди]

  • Refuz mrtvak (Prosveta, 1969)
  • Nišči (Prosveta, 1971)
  • Periferijski zmajevi (Nolit, 1975)
  • Les Loulous de Banlieue (nouvelles, L’Age d’homme ,1981)
  • Izabrana proza u pet tomova (Narodna knjiga, Srpska književna zadruga, Svetlost, 1984)
  • Testament, (Srpska književna zadruga, 1986)
  • Izabrana proza u pet tomova, (Svjetlost, Sarajevo, 1989)
  • La Niege et les Chiens (Belfond, 1993)
  • Christos et les Chiens (Belfond, 1993)
  • Prelude de la Guerre (Mercure de France, 1996)
  • La Meme Chose (Mercure de France, 1999.)
  • Milosevic, une epitaphe (Fayard, Paris, 2000)
  • Voltaire 222 (Compa’act, 2000)
  • Abel et Lise (L’Esprit des peninsules, 2003)
  • Sabrana dela, prvo kolo (1. Stranac koji s vama boravi, 2. Sasvim užasnut tim monstrumom noćnim, 3. Ista stvar, Abel i Liza, Iskra, 4. Sneg i psi, 5. Narod čeka zemljotres i druge drame) (Koraci, Kragujevac, 2007)

Nagrade[uredi - уреди]

Vidi još[uredi - уреди]