Isidora Sekulić

Izvor: Wikipedia
Isidora Sekulić

na poštanskoj marci SRJ iz 1996. godine
Osnovni podaci
Rođenje 16. februar 1877.
Mošorin, Austro-Ugarska
Smrt 5. april 1958. (dob: 81)
Beograd, NR Srbija, FNRJ
Zanimanje književnica
Djelo

Isidora Sekulić (Mošorin, 16. 2. 1877Beograd, 5. 4. 1958) je bila srpska književnica i akademik SANU.

Život[uredi - уреди]

Rođena je 16. 2. 1877. godine podno Titelskog brega, u bačkom selu Mošorinu kod Žablja. Detinjstvo je provela u Zemunu, Rumi i Novom Sadu. Školovala se u Novom Sadu (Viša devojačka škola), Somboru (Srpska preparandija) i Budimpešti (Pedagogijum). Radila kao nastavnica u Pančevu, Šapcu i Beogradu.

Stvaralaštvo[uredi - уреди]

Do kraja, i bez ostatka, posvećena lepoti smislene reči, književnica Isidora Sekulić je za života stekla uvaženje kao najobrazovanija i najumnija Srpkinja svoga vremena. Znalac više jezika, i poznavalac više kultura i područja umetničkog izražavanja, Isidora Sekulić je kao pisac, prevodilac i tumač književnih dela ponirala u samu suštinu srpskog narodnog govora i njegovog umetničkog izraza, smatrajući govor i jezik kulturnom smotrom naroda.

Penzionisana je 1931. godine. Izabrana je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 16.2. 1939, a za redovnog člana Srpske akademije nauka 14.11. 1950, kao prva žena akademik. Umrla je 5. 4. 1958. godine u Beogradu.

Duboko promišljen i umetnički istančan njen književni, prevodilački i kritički izraz je praznik naše pisane reči.

Rekla je[uredi - уреди]

Ta larma što je dignuta oko mene mnogo me je potresla. Molila sam neke poznanike, mlade ljude, da gde god vide nešto o meni napisano, priguše. Ali eto šta su uradili. Zvali su me na neko veče o meni, ali ja sam odbila, rekla sam da sam bolesna. Svi su hteli da me skinu sa dnevnog reda. Kažu: ima 80 godina, skoro će umreti, daj da napišemo nešto i da je ostavimo. To strašno vređa. Volim tišinu, zato me je ta buka oko mene mnogo potresla. Ako nešto vredim, neka kažu posle moje smrti, a ni dva dana pred smrt ne želim da me hvale. Nisam bila srećna. S tim sam se pomirila. Postoji vasionska sreća koja opredeljuje ljude. Ako niste voljeni, uzalud ćete vi nastojati da vas vole.

Dela[uredi - уреди]

U pola veka književnog rada u više oblika umetničkog iskazivanja i rasuđivanja - objavila je mnoštvo knjiga narativne proze, kritičkih knjiga i članaka. Navodimo samo neka od važnijih dela:

  • Saputnici (1913) — pripovedna vrsta intimnog dnevnika
  • Pisma iz Norveške (1914) — putopis
  • Iz prošlosti (1919)
  • Đakon Bogorodičine crkve (1919) — roman
  • Kronika palanačkog groblja (1940) — pripovetke
  • Zapisi (1941)
  • Analitički trenuci i teme, knj. 1-3 (1941) — eseji
  • Zapisi o mome narodu (1948)
  • Njegošu knjiga duboke odanosti (1951)
  • Govor i jezik, kulturna smotra naroda (1956).

Vidi još[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]