Vanćelijski matriks

Izvor: Wikipedia
Vanćelijski matriks

Vanćelijski ili ekstracelularni matriks (ECM) jeste bilo koji materijal tkiva koji ne ulazi u sastav ćelije. Ovu vanćelijsku strukturu luče same ćelije (npr. ćelijski zid, koji luče ćelija bakterija i biljaka), ili specijalizovani fibrioblasti, osteoblasti u kostima, hondrioblasti u hrskavici životinja.

ECM bakterija[uredi - уреди]

ECM bakterija je živi ćelijski zid koji obavija ćeliju, dajući joj oblik, štiteći je od osmotskog pritiska i obezbeđujući oslonac za flagele, cilije, pili... S druge strane, on omogućava delovanje antibiotika i prihvatanje bakteriofaga za ćeliju. Jedna od glavnih klasifikacija bakterijskih ćelija je obavljena upravo po sastavu ćelijskog zida (Bojenje po Gramu). Gram pozitivne bakterije imaju višeslojne zidove sačinjene uglavnom od lanaca peptidoglikana (90%), povezanih amino kiselinama. Gram negativne bakterije imaju mnogo tanje zidove, sačinjene od fosfolipidnog dvosloja kao i membrana ćelije (dvomenbranske su) i mnogo manje peptidoglikana (20%), povezanih za fosfolipide lipoproteinima.

ECM gljiva[uredi - уреди]

Gljive imaju ćelijski zid od polisaharida hitina.

ECM biljaka[uredi - уреди]

ECM viših biljaka i algi sačinjen je uglavnom od polisaharida ceuloze koja gradi strukturna vlakna. Ova vlakna su uronjena u matriks sačinjen od polisaharida hemiceluloze (20% mase) i pektina (30%) i glikoproteina lignina i ekstenzina (10%).

Celuloza je najzastupljeniji polimer na Zemlji, sačinjen iz dugih lanaca glukoze (i preko 10.000 monomera). Mnoštvo ovih lanaca, postavljenih paralelno, formiraju celulozne mikrofibrile, a oni su, opet, povezani polisaharidima hemicelulozom i pektinom. Oba ova molekula su jako granata. Dok hemiceluloza daje čvrstinu ćelijskom zidu gradeći mrežu, negativno naelektrisan pektin je zaslužan za vezivanje pozitvno naelektrisanih jona i vode, dajući gel svojstvo zidu. Ekstenzin je sačinjen od glavne aminokiselinske grane i bočnih šećera i daje dodatnu čvrstinu ćelijskom zidu. Pektin i hemiceluloza se sintetišu u Goldžijevom aparatu, dok je za sintezu celuloze zadužen enzimski konpleks na ćelijskoj membrani. Sačinjen je iz Primarni ćelijski zidovi su savitljivi, omogućavaju rast, sačinjeni su od jednakih udela celuloze, hemiceluloze i pektina, a sa starenjem ih zamenjuje sekundarni ćelijski zid. Sekundarni zid se nalazi između primarnog zida i membrane, debeo je, ima organizovanije mikrofibrile, čvršći je i sačinjen od mnogo manje pektina i od 50-80% celuloze, a ponekad je dodatno ojačan ligninom (naručito kod drvenastih biljaka). On igra važnu ulogu u ćelijama zaduženim za transport, daje čvrstinu biljci i štiti je od osmotskog pritiska sredine.

ECM životinja[uredi - уреди]

ECM životinja popunjava prostor između ćelija omogućava njihov opstanak, održava strukturu mnogih vezivnih tkiva, obezbeđuje povezanost, ćelijsu komunikaciju, kretanje imunih ćelija do mesta zapaljenja, obavlja funkciju proliferacije, diferencijacije, migracije i skladištenja nekih regulatora rasta. Tokom evolucije višećelijskih životinja pojava vanćelijskog matriksa omogućila je stvaranje novih oblika života. Višećelijski organizmi sastoje se od ćelija pretežno male čvrstine (želatinozne) na koje deluje gravitacija pa bi organizmi, da ne postoji vanćelijski matriks, rasli na veoma širokoj osnovi što bi otežalo njihovo krtanje. U vezivnim tkivima životinja je veoma dobro razvijen, dok je u epitelnim oskudan.

Sastav[uredi - уреди]

Molekuli koji ulaze u sastav vanćelijskog matriksa životinja su:

  1. voda (tzv. tkivna tečnost)
  2. proteoglikani
  3. strukturni fibrilarni proteini (kolagen, elastin)
  4. adhezivni glikoproteini vanćelijskog matriksa
  5. minerali, čiji sastav i koncentracija zavise od vrste tkiva

Veze[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]