Uprava za hranu i lekove

Izvor: Wikipedia
Uprava za hranu i lekove
Food and Drug Administration logo.svg
Logotip Administracija za hranu i lekove
Agencija - pregled
Osnovana 1906[1]
Prethodne agencije Administracija za hranu, lekove, i insekticide (Jul 1927 do Jula 1930)
Buro za Hemiju, USDA (Jul 1901 do Jula 1927)
Divizija Hemije, USDA (Osnovana 1862)
Nadležnost Federalna vlada Sjedinjenih Američkih Država
Sjedište 10903 New Hampshire Ave, Silver Spring, MD 20903
Zaposlenika 9.300 (2008)
Godišnji budžet $2.3 milijardi (2008)
Agency_gen šef Margaret A. Hamburg, Komesar za hranu i lekove[2]
Matična agencija Ministarstvo za zdravstvene i ljudske usluge
Web stranica
fda.gov

Uprava za hranu i lekove, eng. Food and Drug Administration (FDA ili USFDA), je agencija Ministarstva za zdravstvene i ljudske usluge SAD, jednog od federalnih izvršnih ministarstava SAD, koja je odgovorna za zaštitu i promovisanje javnog zdravlja putem regulisanja i nadgledanja bezbednosti hrane, duvanskih proizvoda[3], prehrambenih suplemenata, propisivanih i na-slobodno farmaceutskih lekova (medikacija)[4], vakcina, biofarmaceutskih proizvoda, krvne transfuzije, medicinskih uređaja, uređaja koji emituju elektromagnetsku radijaciju (ERED), veterinarskih proizvoda, i kozmetike.[5]

FDA takođe sprovodi druge zakone, primetno član 361 zakona o javnim zdravstvenim uslugama i srodne regulacije, mnoge od kojih nisu direktno vezane za hranu i lekove. To obuhvata sanitacione zahteve međudržavnog saobraćaja i kontrolu bolesti za proizvode u rasponu od određenih kućnih životinja do donacije sperme za podpomognutu reprodukciju.

Komesar za hranu i lekove rukovodi FDA-om. Njega postavlja predsednik države po savetu i uz saglasnost senata. Komesar je podređen ministru za zdravstvene i ljudske usluge. Dvadeset prvi (sadašnji) komesar je dr Margaret A. Hamburg. Ona je služila kao komesar od februara 2009.

FDA središte je u Silver Springu Meriland. Agencija ima 223 terenske kancelarije i 13 laboratorija lociranih širom država, Američkih Devičanskih Ostrva, i Portorika.[6] 2008. FDA je počela da otvara kancelarije u stranim zemljama, uključujući Kinu, Indiju, Kostariku, Čile, Belgiju, i Veliku Britaniju.[7]

Vidi još[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. "FDA Centennial 1906-2006". US FDA. http://www.fda.gov/centennial/. pristupljeno 13. 9. 2008.. 
  2. "FDA commissioner". US FDA. http://www.fda.gov/oc/commissioners/hamburg.html. pristupljeno 27. 5. 2009.. 
  3. Michael Givel (2005). "Philip Morris’ FDA Gambit: Good for Public Health?". Journal of Public Health Policy 26: 450–468. 
  4. Moore, Thomas J. (1998). Prescription for Disaster: The Hidden Dangers in Your Medicine Cabinet. New York: Simon & Schuster. ISBN 0-684-82998-3. 
  5. Hilts, Philip J. (2003). Alfred E. Knopf. ur. Protecting America's Health: The FDA, Business, and One Hundred Years of Regulation. New York. ISBN 0-375-40466-X. 
  6. "FDA 2008 ORA Field Activities" (PDF). USFDA. http://www.fda.gov/oc/oms/ofm/budget/2009/Narratives/8_ORA.pdf. pristupljeno 13. 9. 2008.. 
  7. "FDA's International Posts: Improving the Safety of Imported Food and Medical Products". USFDA. http://test.fda.gov/ForConsumers/ConsumerUpdates/ucm185769.htm. pristupljeno 10. 4. 2010.. 

Literatura[uredi - уреди]

  • Hilts, Philip J. (2003). Alfred E. Knopf. ur. Protecting America's Health: The FDA, Business, and One Hundred Years of Regulation. New York. ISBN 0-375-40466-X. 
  • Moore, Thomas J. (1998). Prescription for Disaster: The Hidden Dangers in Your Medicine Cabinet. New York: Simon & Schuster. ISBN 0-684-82998-3. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]