Prirodna selekcija

Izvor: Wikipedia

Prirodnu selekciju predstavljaju faktori koji eliminišu određene genotipove i na taj način remete genetičku ravnotežu populacije. Genetički ona označava smanjenje ili povećanje frekvencije gena ili genotipova u populaciji.

Selekcija podrazumeva odabiranje jedinki (potomaka) koji će činiti sledeću generaciju. Izdvajanjem određenih fenotipova, odnosno genotipova, oni se favorizuju (potpomažu) pri čemu se menja genetička struktura populacije.

Ravnotežna (balansna) selekcija[uredi - уреди]

Jedan od najpoznatijih primera delovanja prirodne selekcije na učestalost pojedinačnih genskih alela u ljudskim populacijama odnosi se bolest srpastu anemiju, bolest česta kod afričkih urođenika. Ovu anemiju (malokrvnost) određuje dominantan alel (S) koji dovodi do stvaranja nenormalnog hemoglobina (HbS). Taj hemoglobin je smanjene rastvorljivosti usled čega se ne raspoređuje normalno po eritrocitima pa oni dobijaju srpast oblik. Izmenjeni hemoglobin ima i smanjenu sposobnost vezivanja O2 što dovodi do anemije i niza drugih poremećaja. U homozigotnom stanju (SS) gen je letalan zbog teškog oblika anemije. Osobe koje su recesivni homozigoti (ss) nisu anemične, ali zato lako oboljevaju od malarije, bolesti koja je česta u Africi. Heterozigoti (Ss) se odlikuju najvećom životnom sposobnošću jer imaju blag oblik anemije i istovremeno imaju i manju šansu da obole od malarije. Ovo je primer za delovanje balansne (ravnotežne) selekcije, koja favorizuje heterozigote, a odstranjuje homozigote i tako se u populaciji održavaju dva alela (S i s).

Adaptivna vrednost[uredi - уреди]

Glavni članak: Adaptivna vrednost

Sposobnost opstanka jednog genotipa u prirodi najbolje se meri brojem potomaka koje on ostavlja sledećoj generaciji (reproduktivni uspeh).

Adaptivna vrednost (fitnes) je broj reproduktivno zrelih potomaka jednog genotipa u odnosu na neki drugi genotip u istoj populaciji. Na pr. ako genotip AA daje za 20%, a genotip aa za 10% manje potomaka od genotipa Aa, onda će njihove relativne adaptivne vrednosti (W) iznositi – za genotip AA 0,8, a za genotip aa 0,9. Skup faktora koji smanjuje njihovu adaptivnu vrednost čini selekcioni koeficijent (S). Adaptivna vrednost i selekcioni koeficijent dopunjuju se do 1, ili 100% - W + S = 1.

Literatura[uredi - уреди]

  • Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
  • Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
  • Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
  • Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
  • Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
  • Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
  • Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]



P genetics.svg Nedovršeni članak Prirodna selekcija koji govori o genetici je u začetku. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.