Pink

Pink
Pink na radio-stanici „KBKS-FM“ (2006)
Puno ime	Ališa Bet Mur
Datum rođenja	8. septembar 1979.
Mesto rođenja	Dojlstaun, Pensilvanija, SAD
Druga imena	P!nk
Aktivni period	1999. — današnjica
Instrument	vokal, gitara, klavir, klavijature, bubnjevi
Žanr	Pop, pop-rok, rok
Izdavačka kuća	LaFace, Arista, Jive, RCA
Zvaničan sajt	http://www.PinksPage.com/

Ališa Bet Mur (engl. Alecia Beth Moore; Dojlstaun, Pensilvanija, SAD, 8. septembar 1979) je američka kantautorka, poznata pod umetničkim imenom Pink (engl. Pink; stilizovano P!nk).

Sa njenog debitantskog albuma Can't Take Me Home iz 2000. godine izdvojio se singl There You Go. Iako je album bio orijentisan ka R&B muzici, bio je dobro primljen među fanovima. Sledeći album, Missundaztood iz 2001. godine, koji je bio više u pop-rok stilu, doneo joj je svetsku slavu i dao pečat njenoj muzici. Novembra 2003. Pink je objavila treći album Try This, a u aprilu 2006. i četvrti I'm Not Dead. Njen peti studijski album pušten je u prodaju oktobra 2008. pod nazivom Funhouse, sa kojeg se izdvojio singl So What koji joj je doneo MTV nagradu.

Krajem 2009. Bilbord joj je dodelio priznanje najveće pop zvezde prethodne dekade. Juna 2010. Forbs je svrstao na 27. mesto najuticajnih ličnosti u svetu. Do sada Pink je osvojila 3 Gremi nagrade, 5 MTV nagrade i 2 Brit nagrade. Juna 2011. Pink je donela na svet kćer Vilou. Do sada je prodala preko 40 miliona albuma i 70 miliona singlova širom sveta.

Rani život

Pink je rođena pod imenom Alecia Moore u Pensilvaniji, kao kćer medicinske sestre i ratnog veterana. Njen otac je katolik, a majka jevrejka. Kao maloj, otac joj je svirao gitaru i pevao joj, što ju je inspirisalo da se opredeli za muzičku karijeru. U srednjoj školi Pink se pridružila rok bendu, a njeni najveći uzori su Dženis Džoplin, Stiven Tajler, Bob Dilan, Madona i drugi.

Veoma rano, Pink je otkrila da boluje od astme, što je doprinelo tome da njene prve pesme budu mračne. Sa četrnaest godina počela je da peva po klubovima u Filadelfiji, a sa šesnaest se pridružila tročlanom bendu Čojs. Nakon raspada benda, odlučila je da nastavi solo karijeru pod umetničkim imenom Pink. Ideju o imenu dobila je iz filma Ulični psi, gde se javlja istoimeni lik. Takođe, ime je asociralo i na ružičastu boju kose po kojoj je na početku karijere i bila prepoznatljiva.

Solo karijera

2000-2001:Can't Take Me Home

Prvi album pod nazivom Can't Take Me Home objavljen aprila 2000. godine prodat je u 5 miliona primeraka širom sveta. Na njemu su se našli singlovi There You Go i Most Girls koji su se plasirali visoko na top-listama. Treći singl You Make Me Sick slabije se kotirao od svojih prethodnika. Zarad promocije albuma Pink je nastupala na turneji američkog boj benda *NSYNC.

2001. godine Pink je zajedno sa Kristinom Agilerom, Lil Kim (engl. Lil' Kim) i Majom (engl. Mya) za film Mulen ruž! snimila pesmu Lady Marmalade koju je između ostalih producirala i Misi Eliot. Pesma je dugo harala svetskim top-listama osvojivši MTV nagradu za najbolji video godine kao i jedan Gremi. Pink je u jednom intervjuu izjavila da je morala da se svađa sa Kristininim menadžerom oko toga ko će izvoditi najzahtevnije delova pesme.

2001-2002: Missundaztood

Pink na koncertu u Beču

Drugi album Missundaztood doneo je nešto drugačije i ozbiljnije tonove od prethodnog težeći više ka rok muzici. Pink je angažovala Lindu Peri koja joj je pomogla u pisanju pesama. Album je objavljen u novembru 2001. a naziv Missundaztood dobio je jer je Pink verovala da publika ima pogrešno mišljenje o njoj.

Prvi singl sa albuma Get the Party Started veoma je uspešno primljen širom sveta dobojajući Gremi nominaciju za najbolji pop album, a spot za pesmu je 2002. godine osvojio dve MTV nagrade. Ostali singlovi sa albuma Don't Let Me Get Me, Just Like a Pill i Family Portrait takođe su se uspešno kotirali na top-listama. Album je prodat u preko 12 miliona kopija širom sveta.

2003-2005: Try This

Prvi sing sa trećeg albuma Try This bio je Feel Good Time, ujedno i pesma korišćena u filmu Čarlijevi anđeli 2. Pink je ovu pesmu snimila zajedno sa Vilijemom Orbitom. Album je objavljen u novembru 2003. godine a prodao se u 4 miliona kopija širom sveta, znatno manje od svog prethodnika. Singl Trouble doneo je Pink drugu Gremi nagradu. God Is a DJ i Last to Know, koji je objavljen samo na području van Severne Amerike, takođe su objavljeni kao singlovi.

2006-2007: I'm Not Dead

Pink je napravila pauzu kako bi pisala pesme za svoj četvrti album I'm Not Dead koji je objavljen u aprilu 2006. godine. Album je odlično prošao kod fanova, naročito u Australiji..

Vodeći singl sa albuma Stupid Girls bio je njen najveći hit u Sjedinjenim Američkim Državama još od 2002. godine. U spotu za pesmu Pink kritikuje uticaj koji neke poznate ličnosti imaju na mlade širom sveta, pre svega Linzi Loan, Džesika Simpson, Meri-Kejt Olsen i Paris Hilton. Spot je osvojio i MTV nagradu za najbolji pop video i nominaciju za Gremi za najbolje pop izvođenje. Singlovi Who Knew i U + Ur Hand takođe su zauzeli visoke pozicije na svetskim top-listama. Sa albuma su se kao singlovi još izdvojili i Nobody Knows, koji nije izdat u Americi; Dear Mr. President, upućen američkom predsedniku Džordžu V. Bušu; Leave Me Alone (I'm Lonely) i Cuz I Can.

Album je prodat u preko 6 miliona primeraka širom sveta.

2008-2010: Funhouse

Pink tokom poslednje turneje

U oktobru 2008. godine Pink je objavila svoj peti album pod nazivom Funhouse. Prvi singl So What osvojio je MTV nagradu za 'najzarazniju' pesmu, a dostigao je i prvo mesto na Bilbordovoj hot 100 listi postajući najuspešniji singl u njenoj karijeri do sada. Sa albuma su se kao singlovi izdvojili još i Sober, Please Don't Leave Me, Funhouse i I Don't Believe You.

Na dodeli Gremi nagrada 2010. Pink je izvela pesmu Glitter in the Air dobijajući ovacije publike. Zajedno sa svojim kolegama učestvovala je u snimanju rimejka pesme Majkla Džeksona We Are the World čiji je prihod išao u fond za žrtve razornog zemljotresa na Haitiju. Pink je gostovala na albumu Recovery repera Eminema snimivši pesmu Won't Back Down.

2010-2012: Greatest Hits... So Far!!!

12. novembra 2010. pojavio se je album sa najvećim hitovima koji takođe sadrži i 3 nove pesam. 'Raise Your Glass', kao prvi singl sa albuma dostigao je 1. mesto na Bilbord hot 100 listi. 'Fuckin' Perfect' je drugi singl sa albuma podjednako uspešan kao i prethodni plasirajući se u vrhove top listi. Na Bilbord hot 100 zauzeo je 2. mesto.

Pink je pozajmila glas Gloriji u filmu Ples malog pingvina 2, takođe ona izvodi i naslovnu numeru za ta taj film pod nazivom Bridge of Light. Pink će imati jednu od glavnih uloga u filmu Thanks for Sharing pored Gvinet Paltrou i Majkla Rafala.

2012-: The truth about love- sesti studijski album.

Tokom 2011. Ališina izdavačka kuća objavila je da će ona uskoro početi da snima novi album koji će biti objavljen u toku 2012. 29. februara Pink je na svom Tviter nalogu objavila trenutno piše pesme za novi album. Objavljen je 14. septembra 2012. tema ovog albuma su mahom veze, ljubav, prekidi, razlicita stanja ljubavi.

Lični život

Brak

Pink se 7. januara 2006. godine u Kostarici udala za motokros vozača Kerija Harta. Početkom 2008. njih dvoje su se rastali o čemu govori i pesma So What. U martu 2009. godine Keri je potvrdio da se njih dvoje ponovo zabavljaju a u novembru i da očekuju bebu. 2. juna 2011. Pink je dobila kćer Vilou.

PETA

Pink na žurci nakon dodele Zlatnih Globusa 2007.

Pink je vegetarijanac, a takođe i jedan od irazitih boraca za zaštitu životinja. Javno je izrazila svoje negodovanje što veliki broj ponatih ljudi koristi životinjsko krzno kao odeću. Između ostalih kritikovala je Princa Vilijema, Kraljicu Elizabetu i svoju kolegenicu Bijonse Nouls.

Diskografija

• Can't Take Me Home (2000)
• Missundaztood (2001)
• Try This (2003)
• I'm Not Dead (2006)
• Funhouse (2008)
• The Truth About Love (2012)
• Beautiful Trauma (2017)
• Hurts 2B Human (2019)
• Trustfall (2023)

Spoljašnje veze

Pink na Wikimedijinoj ostavi

• Zvanična internet prezentacija (SAD) (en)
• Zvanična internet prezentacija (UK) (en)
• Zvanična internet IMDB prezentacija (en)
• Zvanična internet prezentacija Arhivirano 2007-10-30 na Wayback Machine-u (de)