Periodizacija

Izvor: Wikipedia

Periodizacija je pokušaj kategorizacije ili deljenja nekog istorijskog, evolucionog, geološkog ili kosmološkog vremena u diskretne (tačno određene) imenovane celine.

Periodizacija je kompleksan problem u istoriji. Istorija je u suštini kontinuarna, pa svaki sistem periodizacije zahteva neki spoljnji sud. Skoro svako dinamičko doba je "doba promene", pošto je to deo klišea. I uopšte nije potrebno deliti istorijska razdoblja u želji da se stvori smisao prošlosti ili da se artikulišu promene koje su se vremenom dogodile. Takođe, različiti narodi i kulture su osetili različite istorije, pa time teže različitim modelima periodizacije. Imena razdoblja se kroz vreme uvek osporavaju i menjaju. Tako neki istoričar može tvrditi da nije bilo tako nečeg kao što je renesansa, dok će drugi braniti takav koncept.

Razlozi za ovo su kompleksni. Periodizacione celine se često preklapaju ili su čak kontradiktorne jedna drugoj. Potom, određeni periodizacioni koncepti su prihvatljivi samo pod određenim uslovima. Neki imaju samo kulturnu upotrebnu. Drugi se određuju prema istorijskim događajima (međuratne godine: 1918. - 1939.), druge su definisane dekadnim brojnim sistemom (1960e, 17. vek). Ima ih i imenovanim po dominantnim ličnostima (Viktorijansko doba, Elizabetansko doba, Napoleonovo doba).

Neke od upotreba su, takođe, specifične za određeno podneblje. To se posebno odnosi na periodizaciona imena potekla od ličnosti ili vladajućih slojeva, kao što je Džeksonovo doba u SAD, Meidžijansko doba u Japanu ili Merovinško doba u Francuskoj. Termini iz kulture takođe mogu imati ograničene domete. Tako koncept "Romantičarskog razdoblja" može imati različito značenje van evropejske kulture. Kao i npr. 1960e, koje tehnički odgovaraju gde god se u svetu računaju godine po Našoj eri, mogu imati skup različitih kulturnih konotacija u određenim zemljama. Iz tog razloga je moguće reći "1960e se nikada nisu dogodile u Španiji". Zato što bi taj termin označava seksualnu revoluciju, kontra-kulturu, pobune mladih itd. koje se nikada nisu dogodile tokom desetleća španske konzervativne katoličke kulture pod Frankovim fašističkim režimom. Kao što je moguće tvrditi, kao što tvrdi istoričar Artur Marvik, da 1960e počinju u kasnim 1950-im i završavaju se u ranim 1970-im. Njegov razlog za takvu tvrdnju su kulturni i ekonomski uslovi koji definišu značenje razdoblja koje pokriva više od linearne celine od 10 godine koje počinju brojevima 196. To proširino značenje se naziva "dugim 1960-im". Takvo korišćenje je proisteklo iz istoričarskog korišćenja termina "Dugi devetnaesti vek" (1789-1914) ne bi li prilagodili dekadnu hronologiju kulturnim i društvenim fazama. Lično tome i osamnaesti vek može trajati od 1714. do 1789. Erik Hobsbom se takođe zalagao da se razdoblje naziva "Kratkim dvadesetim vekom", koji se proteže od početka Prvog svetskog rata do kraja Hladnog rata.

Literatura[uredi - уреди]

  • Lawrence Besserman, ed., The Challenge of Periodization : Old Paradigms and New Perspectives, 1996, ISBN 0-8153-2103-1. See Chapter 1 for an overview of the postmodernism position on Periodization.