Otpornost na antibiotike

Izvor: Wikipedia
Testovi antibiotičke otpornosti: Bakterije u kulturi na levoj strani su podložni antibioticima sadržanim u belim papirinim diskovima. Bakterije u kulturi na desnoj strani su otporni na većinu antibiotika.

Otpornost na antibiotike je forma otpornosti na lekove pri kojoj neke (ili, ređe sve) potpopulacije mikroorganizama, obično bakterijskih vrsta, imaju sposobnost preživljavanja izlaganja jednom ili grupi antibiotika. Patogeni koji su otporni na višestruke antibiotike se smatraju multirezistentnim (eng. multiple drug resistance, MDR) ili, kolokvijalno, superbakterijama. Otpornost na lekove se razvija kod mikroba, a ne ljudi.[1][2]

Otpornost na antibiotike je ozbiljan i rastući fenomen savremene medicine i postao je jednim od najeminentnijih javnih zdravstvenih problema 21-vog veka, posebno u pogledu patogenih organizama (termin ima posebnu relevantanost za organizame koji uzrokuju bolesti kod ljudi). U jednostavnijim slučajevima, organizmi otporni na lekove su stekli otpornost na antibiotike prve linije, te je neophodna primena agenasa druge linije. Tipično, agens prve linije se bira na osnovu nekoliko faktora uključujući bezbednost, dostrupnost i cenu; agens druge linije obično ima širi spektar, manje povoljan odnos profila rizika i koristi i višu cenu. U slučaju pojedinih MDR patogena, došlo je do sticanja rezistancije na antibiotike druge, ili čak i treće linije. Dobar primer takvog organizma je Staphylococcus aureus u pojedinim nosokomijalnim sredinama. Pojedini patogeni, poput Pseudomonas aeruginosa, takođe izpoljavaju visok nivo unutrašnje rezistancije.

Reference[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]