Organogeneza

Izvor: Wikipedia

Organogeneza je proces obrazovanja organa u ontogenetskom razviću jedinke. Pre gastrulacije, nijedan deo embriona se ne može smatrati posebnim organom. Kod kičmenjaka, početne promene oblika, koje označavaju početak organogeneze, odigravaju se pri obrazovanju centralnog nervnog sistema. Ne samo da se kod kičmenjaka ovaj organski sistem razvija prvi, već je njegova pojava od ogromnog značaja za dalje razviće drugih organa. Celokupna simetrija odrasle jedinke je organizovana oko CNS-a, koji se razvija duž ose simetrije. Kod beskičmenjaka, najčešće se prvo obrazuje crevo i od njega zavisi raspored drugih organa.

Najznačajniji procesi[uredi - уреди]

Sa početkom organogeneze, embrion počinje više da liči na životinju, a manje na nekakvu loptastu tvorevinu.

Najznačajniji procesi u organogenezi su :

  • umnožavanje ćelija (rast),
  • diferencijacija (osposobljavanje ćelija da obavljaju određenu funkciju) i
  • morfogeneza (oblikovanje nove jedinke).

Ovim procesima se postiže oblik tela larve ili adulta (odrasla jedinka). Kod organizama koji nemaju stupanj larve, na završetku ovog stupnja oblik odgovara onom kod adulta Međutim, mnogi organizmi se ne razvijaju direktno u adulta, već prolaze kroz međustupanj larve koja nema oblik i strukturu kao adult. Larva usled toga prolazi kroz proces metamorfoze (preobražaj). Pri metamorfozi dolazi do promene oblika tela (npr. oblik tela punoglavca i odrasle žabe), razvića novih organa koje adult ima, a larva nije imala (npr. žaba ima udove, a punoglavac ih nema), gubljenja organa larve tako da ih adult nema (npr. žaba nema rep).

Organi, derivati klicinih listova[uredi - уреди]

Strukture obrazovane u jednom stadijumu razvića, uslovljavaju nastanak struktura u sledećoj fazi. Tako, svaki klicin list (nastao u fazi gastrulacije) predstavlja osnovu određenih organa embriona, odnosno diferencira se u određena tkiva i organe (u fazi organogeneze). Obrazovanje organa odvija se postepeno. Prvo se u klicinim listovima odvajaju širi predeli (polja) koja predstavljaju primarne začetke organa, a zatim se unutar polja odvajaju delovi za pojedine organe (sekundarni, tercijerni i dr. začeci organa).

Derivati ektoderma[uredi - уреди]

U ektodermu prvo odvaja polje koje će dati epidermis i polje koje daje nervnu ploču.

Nervna ploča predstavlja primarni začetak nervnog sistema. NJene bočne ivice se nabiraju i spajaju u nervnu cev što se naziva neurulacija. Nervna cev će se dalje diferencirati na:

  • prednji deo, od koga će postati mozak i koji se sastoji se od tri proširenja (mehura):
  • zadnji deo, koji će dati kičmenu moždinu.

Od ektoderma nastaju sledeći organi/tkiva:

Derivati endoderma[uredi - уреди]

Endoderm primarno obrazuje arhenteron (pracrevo), a zatim se javljaju pupoljci od kojih će se razviti organi za disanje, jetra, pankreas i dr.

Od endoderma nastaju:

Derivati mezoderma[uredi - уреди]

Na leđnoj strani embriona, od glavenog ka repnom delu, grupe mezodermalnih ćelija obrazuju segmentisane somite. Unutar somita se diferenciraju ćelije koje će dati krzno kože, skelet i mišiće. Od bočnog mezoderma razviće se pleure i unutrašnji organi.

Kod mnogih kičmenjaka osovinski skelet prolazi kroz tri faze u razviću:

  • vezivnu, kada je potporni sistem predstavljen notohordom;
  • hrskavičavu i
  • koštanu.

Vezivnu fazu, smenjuje hrskavica, a zatim se obrazuje kost.

Od mezoderma nastaju:

U početnim fazama organogeneze većina organa je malih dimenzija, sa ćelijama bez određene funkcije. Rastom i diferencijacijom organi postaju sposobni da obavljaju specifične funkcije.

U organogenezi čoveka prvo se počnu razvijati oni organi kojima placenta ne zamenjuje funkciju : CNS i kardiovaskularni sistem. Zbog njihovog naglog i ranog rasta nastaje nesrazmernost tela embriona na kome su glaveni delovi znatno veći i napredniji u razvoju od zadnjih. Takođe se javlja i nesrazmera nekih unutrašnjih organa što je posledica njihove posebne funkcije tokom embrionalnog razvića; npr. jetra (u njoj se odvija hematopoeza - stvaranje krvnih ćelija) ili nadbubrežna žlezda (u njoj se stvaraju materije nephodne za sintezu hormona u placenti koji održavaju trudnoću).

Literatura[uredi - уреди]

  • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Popović, S: Embriologija čoveka, Dečje novine, Beograd, 1990
  • Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, Beograd, 1989
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
  • Švob, T. i suradnici:Osnove opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]