Škrge

Izvor: Wikipedia
Škrge evropske ribe Esox lucius
škrge tune
Kod ovog repatog vodozemca, možemo uočiti izvan tijela žbunjolike škrge

Škrge (branchia) kod vodenih kičmenjaka (riba i larvi vodozemaca) i beskičmenjaka funkcionišu kao respiratorni organi, dok se kod kopnenih kičmenjaka javljaju samo u toku embrionalnog razvića, a kasnije se redukuju.

Škrge beskičmenjaka su ektodermalnog porekla i predstavljaju nabore kože u obliku listića ili razgranate strukture. Obično se nalaze na istaknutim delovima tela. Kod kičmenjaka škrge su endodermalnog i mezodermalnog porekla mogu da budu:

  • unutrašnje koje nastaju kao evaginacije unutrašnjeg zida ždrela i obrazuju se kod riba
  • spoljašnje koje polaze sa spoljašnjeg zida ždrela i karakteristične su za larve vodozemaca

Škrge riba[uredi - уреди]

Kod košljoriba je sa svake strane tela iza glave razvijena škržna duplja u kojoj leže škrge.Škrge su tvorevine prožete krvnim sudovima.Nalaze se ispod škržnih poklopaca. Škržne duplje komuniciraju sa jedne strane sa ždrelom, a sa druge sa spoljašnjom sredinom i kroz njih stalno cirkuliše voda. Škržne duplje su pokrivene koštanim škržnim poklopcem, operkulumom. Košljoribe imaju 4 para škrga.

Rušljoribe imaju, za razliku od košljoriba, pet pari škrga koje se zasebno otvaraju preko uzanih škržnih proreza i nemaju operkulum. Ispred prvog škržnog proreza nalazi se sićušan otvor, spirakulum (spiraculum) koji se otvara u usnu duplju. Svaka škrga se nalazi u zasebnoj škržnoj kesi i odvojena je od susedne škržnom pregradom. Kod njih su škrge zaštićene kožnim tvorevinama koje predstavljaju produžetke samih škržnih pregrada, dok su kod košljoriba pregrade iščezle.

Svaka škrga se sastoji od lučne osnove (škržnog luka) koja nosi dva niza finih škržnih listića (primarne lamele). Primarne lamele imaju jako polumesečasto nabranu površinu. Ti polumesečasti nabori nazivaju se sekundarne lamele, bogato su snabdevene krvnim sudovima i predstavljaju respiratornu površinu preko koje se vrši razmena gasova.

Škržni luk daje oslonac škrgama i kod rušljoriba je hrskavičav, a kod košljoriba je koštan. Duž njega se pružaju:

  • dovodni krvni sud koji nosi redukovanu krv i
  • odvodni krvni sud koji nosi oksidovanu krv.

Voda ulazi kroz usta riba, iz njih dospeva u ždrelo, a odatle preko škržnih otvora ulazi u škržne kese (kod rušljoriba), odnosno škržnu duplju (kod košljoriba). U respiratornom epitelu sekundarnih lamela izvrši se razmena gasova, a zatim se voda kontrakcijama škržnih mišića preko škržnih otvora izbacuje u spoljašnju sredinu.

Literatura[uredi - уреди]

  • Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
  • Kalezić,M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, Savremena administracija, Beograd, 1995.
  • Kalezić, M.: Hordati, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000.
  • Microsoft Encarta Encyclopedia 2002
  • Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.

Vanjski linkovi[uredi - уреди]