Oksindol

Izvor: Wikipedia
Oksindol
Oxindole.png
Naziv po klasifikaciji 2,3-Dihidro-1H-indol-2-on
Identifikacija
CAS registarski broj 59-48-3 YesY
PubChem[1][2] 321710
ChemSpider[3] 284794 YesY
EINECS broj 200-429-5
KEGG[4] C12312
MeSH Oxindole
ChEBI 31697
ChEMBL[5] CHEMBL40823 YesY
RTECS registarski broj toksičnosti NM2080500
Bajlštajn 114692
Gmelin Referenca 637057
3DMet B04450
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C8H7NO
Molarna masa 133.15 g mol−1

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Oksindol je aromatično heterociklično organsko jedinjenje. On ima bicikličnu strukturu, koja se sastoji od šestočlanog benzenovog prstena kondenzovanog sa petočlanim prstenom koji sadrži atom azota. Struktura oksindola je bazirana na indolinu. Karbonil se nalazi u poziciji 2 petočlanog prstena.[6][7]

Reference[uredi - уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100–7. doi:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. Katritzky A.R., Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry. Academic Press. ISBN 0080429882. 
  7. Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. http://www.organic-chemistry.org/books/reviews/0198503466.shtm. 

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]