Nicéphore Niépce

Izvor: Wikipedia
Joseph Nicéphore Niépce

Nicéphore Niépce, circa 1795.
Rođen/a 7. mart 1765. (1765-03-07)
Chalon-sur-Saône, Saône-et-Loire
Umro/la 5. jul 1833. (dob: 68)
Saint-Loup-de-Varennes, Saône-et-Loire
Nacionalnost francuska
Zanimanje izumitelj
Poznat/a po pronalasku prve fotografije
prvom 'motoru sa unutrašnjim sagorijevanjem'

Žozef Nisefor Nijeps (fr. Joseph Nicéphore Niépce; 7. mart 17655. jul 1833) bio je francuski hemičar amater i pionir fotografije. Usavršavajući litografiju od 1813. do 1820, prvi u svetu uspeo da fiksira sliku dobijenu u mračnoj komori pomoću ploče prekrivene na svetlost osetljivim slojem asfaltnog laka.

Biografija[uredi - уреди]

Žozef Nisefor Nijeps rodio se 7. marta 1765. godine u Šalon sir Saonu u Francuskoj.

Jedna od prvih fotografija oko 1826. godine
Mladić vodi konje u štalu 1825.

Nije znao da naslika slike koje su nastale pomoću kamere opskure kako je to bilo popularno među slikarima iz njegovog doba i trudio se da ovakove slike učini trajnim. Eksperimentisao je sa litografijom i to ga je dovelo do toga da se trudio da slike koje su dobijene pomoću ove kamere učini trajnim. Nijeps je takođe eksperimentisao sa srebrnim bromidom ali se na kraju odlučio za eksperimentisanje sa smolom (judejski bitumen) koju je kod svojih prvih eksperimenata rastvarao u lavandinom ulju i tim rastvorom prekrivao pločicu od cinka koju je kasnije ostavio u kameri opskuri. Posle 8 časova eksponiranja ju je izvadio i pomoću lavandinog ulja odstranio neeksponirane delove smole.

Počeo je eksperimentisanje sa stvaranjem slike koje su mu posle određenog vremena uvek izbledile. Prvu stalnu fotografiju je izradio verovatno 1824. godine. Najstarija njegova poznata fotografija koja je bila stalna stvorena je 1826. godine ili 1827. godine (prema različitim izvorima). On je svoj proces nazvao heliografija.

Oko 1826. godine on je stvorio prvu fotografiju koja je sačuvana u svetu. Ova fotografija je bila stvorena pomoću kamere opskure vreme ekpozicije u trajanju od 8 časova. Sunce je za to doba prelazilo put od istoka na zapad i osvetlilo je obe strane nadvorija.

Kako nije posedovao crtački talenat Nijepse je odlučio da razvije fotohemijski postupak kojim bi prenosio bakroreze na litografski kamen. Znao je da određena vrsta asfalta tzv. judejski bitumen stvrdne pod uticajem svetlosti. Taj afvalt je otopio u lavandulinom ulju koji je koristio za firnise i njime premazao komad cinkovog lima. Na premazanu površinu je položio crtež koji je prethodno nauljio i učinio ga providnim i pustio da sunce deluje na lim. Asfalt se pod uticajem svetlosti stvrdnuo a zatim je isprao ploču uljem. One delove koji su odgovarali crnim je očistio do glatkog metala a zatim nagrizao kiselinom. Taj postupak je nazvao „heliogravura“ Jednu od asfaltnih ploča učvrstio je u kameri opskuri i leću je upravio u dvorište i ostavio čitav dan. Na slici se nakon ispiranja mogla prepoznati slika dvorišta. Eksperimentisao je i sa bakarnim pločana premazanih sa srebrom.

Od 1829. godine je počeo da radi na usavrševanju svoga pronalazka i počeo je saradnju sa Lujem Dagerom. Partnerstvo je trajalo sve do njegove smrti. Dager je dalje radio na projektu i svoj proces je nazvao dagerotipija. Mnogo godina Nijeps nije imao nikakva priznanja za delo i pronalazak koji je u stvari on učinio. Njegov sin se borio da bi se izborio za priznanje dela svoga oca ali njegovo ime nije nikada bilo tako slavno kao Dagera.

2002. godine je nađena najstarija fotografija koju je stvorio Nijeps u zbirci francuskog skupljača i utvrđeno je da potiče iz 1825. godine što znači da je starija od snimka nadvorija i bila je to slika gravure gde mladić vodi konja u štalu i ova fotografija je zatim bila prodata na aukciji za 450.000 evra.

Literatura[uredi - уреди]

  1. Velika knjiga o fotografiji, Time-Life, prevod M. Hausler Prosveta Zagreb 1980.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]