Narod slobode

Izvor: Wikipedia
Narod slobode
Popolo della Libertà
Logo PdL-a
Predsednik Silvio Berluskoni
Koordinatori Denis Verdini,
Injacio La Rusa.
Sekretar Anđelino Alfano
Portparol Daniele Kapecone
Koalicija sa Severnom ligom
Osnovana 29. marta 2009
Prethodne stranke Napred Italijo i Nacionalna alijansa.
Država Italija Italija
Zvanične novine Novine Slobode
Mladi ogranak Mlada Italija (Giovane Italia)
Ideologija Hrišćanska demokratija,
Liberalni konzervativizam.
Politička pozicija Desni centar
Dom poslanika
215 / 630
Senat
129 / 315
Evropski parlament
24 / 73
Evropska stranka Evropska narodna partija
Grupa u Evropskom parlamentu Grupa Evropske narodne partije
internet stranica

Narod slobode (ital. Popolo della Libertà; PdL; PdL) je italijanska politička stranka liberalno-demokratske i hrišćansko-konzervativne orijentacije.

PdL je stvorena 29. marta 2009 kao sinteza dve najjače italijanske partije desnog centra:

PdL-u se pridružuje još 9 manjih političkih pokreta.

Na izborima 2008, centro-desničarska koalicija(PdL-LN-MpA) koju predvodi Berluskoni je pobedila, osvajajući većinsku podršku Skupštine.

Istorija[uredi - уреди]

Stranka je stvorena od strane Berluskonijeve liberalne i hrišćansko-konzervativne stranke Napred Italijo i Finijeve nacionalističko-konzervativne Nacionalne alijanse i još nekoliko manjih stranaka iz različitih sredina i političkih ubeđenja (nekoliko od tih je već bio član koalicije "Kuća sloboda" od 2001) među kojima su:

PdL je pokrenut iznenada od strane Silvia Berluskonija tokom demonstracija u Milanu 18 novembra 2007. na Trgu San Babila.

Narod slobode je prvo osnovan kao federacija političkih stranaka 27 februara 2008, a zatim pretvorena u političku partiju.

Osnivački kongres partije održan je u Rimu između 27. i 29. marta 2009.

U Evropskoj uniji PdL se pridružio Evropskoj narodnoj partiji. Na italijanskim opštim izborima 2008, PDL je osvojio 37,4% glasova i postao prva stranka u zemlji i stvorijo koaliciju sa Severnom Ligom i Pokretom za autonomiju Juga sa kojim je formirao vladu Berluskoni IV.

Lider stranke je Berluskoni od svog osnivanja. Međutim Berluskonijeva politika nametanja, kao i njegov previše "mek" odnos prema Severnoj ligi, pored konstantnog gušenja unutar-partijske opozicije je dovelo do rascepa u pokretu sredinom 2010. godine.

Struja sakupljena baš oko Finija 30. jula iste godine odlučila je da u oba doma Skupštine formira novu parlamentarnu grupu pod nazivom "Budućnost i Sloboda za Italiju"(FLI).

Finijev rascep je zaljuljo Berluskonijevu vladu time što se je FLI distancirala od rada vlade, iako iz nje nije izašla, dok je 6. novembra 2010 sazvan prvi kongres FLI na kom se je odlučio definitivni izlazak iz Naroda slobode, ali ne iz vlade.

Ipak i ta odluka je promjenjena time što su posle drugog kongresa 13 i 14 novembra 2010, Finijevi ministri napustili Berluskonijevu vladu i otvorili krizu u centro-desničarskoj koaliciji.

14 decembra 2010 Berluskoni je uspeo korumpirajući nekoliko poslanika iz opozije [1] da dobije novu parlamentarnu većinu bez Finija i njegove partije, iako verovatno vrlo brzo će se otvoriti put prema izborima.

Izborni rezultati[uredi - уреди]

Narod slobode Glasovi % Poslanička mesta
Izbori 2008 Dom poslanika 13.642.742 37,4 276
Senat 12.678.790 38,2 146
Evropski izbori 2009 10.807.327 35,26 29

Izvori[uredi - уреди]