Michel de Montaigne

Izvor: Wikipedia
Michel de Montaigne 1.jpg

Mišel Ejkem de Montenj (Michel Eyquem de Montaigne, 28. februar 1533 - 13. septembar 1592) bio je francuski mislilac, moralista, političar i književnik iz doba Renesanse.

Biografija[uredi - уреди]

Montenj je rođen 1533. u francuskoj regiji Akvitanija, na porodičnom imanju dvorca Montenj, u mestu Sen Mišel de Montenj blizu Bordoa. Porodica mu je bila veoma bogata i obrazovala ga je u duhu humanizma. Karijeru je počeo kao pravnik.

Godine 1571. povukao se iz javnog života u jednu od kula svog dvorca gde je imao i bibilioteku. Tu je celu deceniju radio na svojim esejima, izolovan od društvenog i porodičnog života.

Kasnije je bio gradonačelnik Bordoa. Iako rimokatolik, trudio se da ublaži sukobe između katolika i protestanata. Cenili su ga i katolički kralj Francuske Anri III i protestant Anri od Navare.

Montenj je umro 1592. u dvorcu Montenj. Sahranjen je u blizini dvorca, a kasnije prenet u Bordo.

Eseji[uredi - уреди]

Svojim glavnim delom, „Esejima“, ovaj humanista, skeptik i filozof morala, zasnovao je književnu formu eseja.

Svoju prvu i drugu knjigu „Eseja“ objavio je 1580, a treću 1588. Ovo obimno delo sadrži oko 1.500 strana.

Način razmišljanja u esejima je različit u odnosu na klasičnu nauku. To su diskusije zasnovane na ličnom viđenju i analizi. Montenj diskutuje sa samim sobom, antičkim mudracima, filozofima i istoričarima. On ignoriše spoljni izgled fenomena (u tradiciji filozofije stoicizma), kritikuje sujeverje, i skeptičan je prema svim dogmama, predrasudama i autoritetima. Montenj često koristi anegdote i lična iskustva u esejima, što je u njegovom vremenu smatrano nepotrebnim ličnim isticanjem, a ne originalnošću. Kasnije, ovaj lični pečat, vešta kombinacija naučnog znanja i ličnog pripovedanja, tumačen je kao slika i prilika načina razmišljanja i dilema mislilaca iz doba Renesanse.

Slobodni filozof Montenj bavi se različitim temama: književnošću, filozofijom, moralom, obrazovanjem itd. U vezi obrazovanja, ističe važnost ličnog iskustva i samostalnog istraživanja. Montenj je bio dete vremena okrutnih religijskih ratova, kada su korupcija morala i nepomirljivost vladali na svim stranama. Otuda je smatrao da su sva ljudska bića etički nesavršena. I pored ljudske nesavršenosti, odatle ne proizilazi da je istina nedostižna (što bi bio skepticizam u čisto negativnom smislu). Ljudska individua je jedino polazište odakle je moguća potraga za istinom. Često korišćen metod u esejima je metod proba i pogreški, što po Montenju odgovara ljudskoj prirodi sklonoj zabludama.

Montenjevi filozofski principi bili su preteča filozofije Dekarta, iako je Dekart smatrao logiku za prihvatljivu dogmu. Njegovo nepristrasnio viđenje sveta i liberalna misao bili su temelj tradiciji francuskih moralista, i uticali su na brojne filozofe i pisce, kao što su Volter, Šekspir ili Niče.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]