Medo Pucić

Медо Пуцић (Дубровник, 12. март 1821. — Дубровник, 30. јун 1882.) је био дубровачки песник, књижевник, научник и политичар.

Биографија

Рођен је 12. марта 1821. у Дубровнику, од оца Марка и мајке Мандалијене Бундицере, у једној од последњих племићких породица. Аустријско племство је доделио цар Леополд, Матији Пуцићу и његовим потомцима, и то грофовски наслов са придевом "загорски", 1688. године. У домаћој литератури некада се помиње титула кнез, а некада гроф, уз његово име.

Права је завршио у Бечу. Био је коморник на дворовима у луци Парми, неко време провео у Загребу. Често је путовао по многим земљама Европе. Као ученик Јана Колара био присталица словенских идеја.

Био је васпитач младог кнеза Милана Обреновића у Београду, у периоду 1868-1874.

Владимир Ћоровић га помиње у својој "Историји српског народа" и каже да је био "човек честит и добронамеран али прилично комотан".

Поезију је почео писати 1840. године. Први стихови су му били лирски и романтичарски, затим се његов стил све више приближавао народном.

Грб Пуцића из Дубровника

Његова најзначајнија дела су:

• "Словјанска антологија из рукописах дубровачких пјесниках", 1844.
• "Талијанке", 1849. (елегије)
• "Споменици српски од године 1395. до 1423.", књ. I, Београд 1858.
• "Споменици српски од године 1395. до 1423.", књ. II, Београд 1862.
• "Пјесме", 1862. и 1879.
• "Карађурђевка" 1864.

Његове две песме су ушле у познату "Антологију српског песништва" (приредио Миодраг Павловић), то су песме Море и Живот.

Запазио је таленат младог сликара Влаха Буковца и саветовао га да пође у Паризу на даље школовање.

Своје стихове је писао и на италијанском језику и бавио се превођењем на италијански, нпр. превео је делове Гундулићевог "Османа". За дела на италијанском користио је потпис -{Orsatto Pozza}-.

Последњих 10 година живота је провео у Дубровнику бавећи се поезијом, историјским студијама и публицистиком. У Дубровнику поред морске обале постоји шеталиште Меда и Ника Пуцића.

Умро је 30.јуна 1882. у Дубровнику.

Литература о животу и делу Меде Пуцића

• Аноним: Медо Кнез Пуцић, Словинац, бр. 23, 1882, стр. 137-159.
• Фрања Марковић: Кнез Медо Пуцић, Рад ЈАЗУ, књ. 67, Загреб 1883, стр. 125-206;
• Данило Живаљевић: Медо Пуцић, Коло, Београд 1902, IV/1, стр. 30-42;

Спољашње везе

• Песме „Море“ и „Живот“ у Антологији српског песништва
• Плакат са песмом "Раднички лик" Меда Пуцића из 1877.
• Марко Атлагић: Грбови неких српских породица у Дубровнику
• Биографија на сајту САНУ
• Članak o Medu Puciću i Srbima katolicima (1. dio)
• Članak o Medu Puciću i Srbima katolicima (2. dio)