Lancia

Izvor: Wikipedia
Lancia logo.jpg

Lanča Automobili SpA. (it. Lancia Automobiles SpA) je italijanski proizvođač automobila koji je osnovao Vićenco Lanča 1906. godine u gradu Torino. Kompanija ima vrlo dugu tradiciju proizvodnje luksuznih modela i velike uspehe u reli vožnji. 1960. godine postaje član Fijat grupe. Kompanija je zatvorena 1986. godine zajdeno sa Alfom, kako bi se formirao novi pogon Alfa-Lanča industrija (it. Alfa-Lancia Industriale SpA) koja je kasnije takođe povučena i preuzeta pod okrilje Fijat kompanije 2007. godine. Pri celokupnoj reorganizaciji italijanske industrije automobila formirano je odeljenje sa prvobitnim nazivom (it. Lancia Automobiles SpA) kao deo grupe (it. Fiat Group Automobiles SpA). Moderni Lanča automobili predstavljaju luksuznu alternativu Fiatovim i Alfinim vozilima sa kojima deli platformu i agregate. Zaštitni znak firme je upotreba grčkog alfabeta u nazivima modela. Oliver Francis je generalni direktor firme.

Istorijat[uredi - уреди]

Lanča Beta - Torpedo 1909.

Lanča je osnovana 29. novembra 1906. u gradu Torinu (Italija), a osnivači su Vićenco Lanča i Klaudio Fogolin, obojca Fiatovi reli vozači. Prvi Lanča automobil se zvao “Tipo 51”, kasnije nazvan Lanča Alfa koja je imala dugu tradiciju. Napravljen je 1907. sa datumom proizvodnje u 1908. godini. Ova kola su imala motor sa 4 cilindra koji je razvijao 58 KS. Lanča je poznata u svetu automobilizma po mnogim inovacijama. Lančiji možemo biti zahvalni na mnogim izumima koji se i posle celog veka primenjuju u modernom konceptu u industriji automobila. 1913. godine model Lanča Teta je prvi automobil u Evropi, koji je imao kompletan električni sistem kao deo standardne opreme. Prvi automobili sa samonosećim telom (bez šasije) su bile Lanče proizvedene od 1922 do 1931. godine, a po ugledu na tadašnje avione. Sva moderna današnja ogibljenja su zasnovana na izumu koji se ovde prvi put primenjen, to su bile opruge sa hidrauličnim amortizerom. Ona je izumitelji i prvog petobrzinskog menjača 1948. godine, kao i prvih V motora V6 1950. u Aureliji, a kasnije i V8, V12 i na kraju V4. Nezavisno ogibljenje (suspenzija) na sva 4 točka je naravno Lančin izum.

Hronologija proizvodnje Lanča automobila:

  • 1907. godine “Tipo 51” kasnije Lanča Alfa, prvi proizvedeni model Lanča Automobila.
  • 1913. godine predstavljen je model Lanča Teta koja je bila prvi automobil u Evropi sa ugrađenim električni sistem kao delom standardne opreme.
Lanča Delta, najuspešniji model Lanča Automobila.
  • U bližoj prošlosti u 1986. Lanča je prestavila model Lanča Delta koja je u svoje vreme bila jedan od najboljih automobila na svetskim reli prvenstvima.
  • 1990. godine Lanča se okreće proizvodnji većih i savremenijih automobila. Tada je izašla Lanča Dedra sa interkulerom, bust-drajvom i turbočarčerom.
  • Četiri godine kasnije 1994. prestavljena je Lanča kapa sa motorom od 5 cilindra verzije (dva benzinska i dva turbo-dizelska).
  • 1995. izlazi mali automobil Lanča Y (ipsilon), koji je svojim izgledom bio namenjen kupcima ženskog pola. Premijeru je imao 1995. godine u Ženevi, a zamišljen je kao prirodni naslednik uspešnog A112. Prvobitno se proizvodio pod imenom Autobijanki Y10 i pod tim imenom je uveden na italijansko tržište, dok je za evropsko tržište izlazio pod imenom Lanča Y10.
  • 1996. godine na scenu izlazi Lancia kapa u Sportskoj verziji koja je imala novi pneumatski sastav.

Lanča u auto sportovima[uredi - уреди]

Kroz istoriju kompanija je poznata po značajnim uspesima na reli takmičenjima. Posebno su poznati modeli Lanča Delta sa kojima je kompanija ovojila svetski reli šampionat (VRC) 6 godina uzastopno (1987-1992). Takođe su osvajali šampionate sa modelima Lanča Fulvia (1972), Lanča Stratos (1974, 1975, 1976) i Lanča 037 (1983).

Formula 1[uredi - уреди]

Lanča – Ferari D50, F1 model.

Nakon što je sin Vićenca Lanče preuzeo firmu, on je sve više uzimao učešća u moto-sportovima i odlučio je da napravi model automobila za gran pri. Vitorio Jano je novi dizajner firme Lanča, a njegov model Lanča D50 učestvuje na Grand priu u Španiji 1954. godine gde Alberto Askari uzima pol poziciju i voz najbrži krug. Na Velikoj nagradi Monaka, Askari je pao u luku tako što je promašio krivinu u šikani. Nedelju dana kasnije Askari je poginuo u nesreći vozeći Ferarijev model na trci u Monci. Njegovom smrću i zbog finansijskih problema Lancia se povukla sa Gran pri trka[1]. Sve ukupno, Lanča je na ovim takmičenjima ostvarila dve pobede i deset podijuma[2]. Lančijin tim je prebačen na tim Skuderija Ferari [3], sa kojim je Huan Manuel Fanđo pobedio na šampionatu 1956. godine sa Lanča-Ferari automobilom.

Reli[uredi - уреди]

Lanča Delta Integrale.

Lanča je imala velikih uspeha u Moto-sportu tokom dugog niza godina, a uglavnom u reli trkama. Pre formiranja svetskog prvenstva u reliju, Lanča je ostvarila pobedu u konkurenciji konstruktora na Međunarodnom prvenstvu 1972. godine sa modelom Lanča Fulviija. Nakon osnivanja svetskog šampionata, popularno nazvanog "WRC", Lanča postaje statistički gledano najuspešnija ekipa (sve do povlačenja sa trka 1993. godine). Osvajala je titule najboljih konstruktora sa modelima Lanča Stratos (1974, 1975 i 1976.), zatim Lanča 037 1983. godine i Lančom Delta od 1987 do 1992 (6 godina uzastopno). Delta je time najuspešniji pojedini model ikada na ovom takmičenju od osnivanja.

Juha Kankunen i Miki Biason su obojica osvojili dve titule najboljeg vozača sa Deltom. Među ostalim vozačima koji su osvojili Svetska prvenstava u reliju sa Lančom su Marku Alen, Didije Auriol, Sandrom Munari, Bernar Darniš, Valter Ror, Bjern Valdegard i Anri Toivonen. U istoriju ovog brenda u okupljanjima na reli trkama zapisane su i tragedije, sa smrtnim ishodima italijanskog vozača Atilia Betege na Relju Korzika 1985. sa modelom Lanča 037, a zatim finskog favorita Toivonen u Lanči Delta S4 na istom takmičenju tačno godinu dana kasnije. Te smrti će na kraju dovesti do ukidanja takmičenja u Grupi B.

Trke sportskih auta[uredi - уреди]

Lanča LC2.

Tokom dominacije Lanče u Reliju, kompanija je uzela učešće i u trkama sportskih automobila kasnijih 1970-ih pa sve do sredine 1980-ih. Prvi model koji se takmičio je bio Lanča Stratos HF u grupi 4, kao i kratko učešće sa verzijom za Grupu 5. Ovaj model je kasnije zamenio model Lanča Monte Karlo - Turbo. Tim je imao uspeha pa je napredovao u Grupu 6 sa modelom Lanča LC1 Spajder, kome je sledio LC2 kupe u Grupi C sa Ferarijevim motor u sezoni 1983. LC2 model je postavio tadašnje standarde u smislu sirove brzine, model je uspeo da se izbori za 13 pol pozicija, međutim, njegovi rezultati su bili sputani lošom pouzdanošću i ekonomičnošću potrošnje goriva, pa je uspeo da pobedi na samo tri Evropska i Svetska šampionata u konkurenciji izdržljivosti. Lančin tim sportskih auta nije mogao da se takmiči protiv tada dominantnih Poršeovih modela 956 i 962, što je dovelo do pada ovog sektora. Od 1986. godine Lanča se fokusira na Reli prvenstva tako da se samo privatni timovi nastavljaju takmičiti sa modelom LC2 sve od 1990. godine.

Modeli[uredi - уреди]

Period 1907 — 1918.[uredi - уреди]

Period 1918 — 1945.[uredi - уреди]

Lanča Avgusta iz 1935.
Lanča Aprilja 1937.
  • Lanča Aprilja - Aprilia (1930-1948)
    • Aprilja sport iz 1930. - Prvi model iz ove serije, nastao kao idealna rekonstrukcija modela od čije produkcije nije ostao ni jedan primerak. Posla se prihvatio naslednik firme ZAGATO i prema preostalim fotografijama načinio idealnu kopiju ovog vozila.
    • Aprilja Berlina iz 1933. - Predratna produkcija, sa izrazitom marketinškom notom automobila „nove epohe“ za ondašnje prilike u zemlji.
    • Aprilja Astura iz 1933. - vozilo koncipirano za holivudske uslove.
    • Lanča Aprilja iz 1940. - Neverovatan dizajn vozila za ono vreme, koje bi komotno moglo da se poredi sa ekskluzivnim vozilima posle 50-tih godina dvadesetog veka.
    • Lanča Astura - Astura (1931-1939), namenski pravljeno vozilo, za reprezentativne svrhe sa tipičnom notom da se vidno istakne napredak italijanske tehniologije u odnosu na nemačku.
    • Lanča Ardea - Ardea (1939-1953), poboljšana i luksuzna verzija Aprilja Berline iz 1933.
  • Lanča Artena - Artena (1931-1943)
  • Lanča Avgusta - Augusta (1932-1937)
  • Lanča Dilambda - Dilambda (1928-1938)
  • Lanča Kapa - Kappa
  • Lanča Dikapa - Dikappa
  • Lanča Lambda - Lambda (1922-1931)
  • Lanča Trikapa - Trikappa

Period 1945 — 1980.[uredi - уреди]

Lanča Aurelia B24 iz 1956.
  • Lanča Apia - Appia (1953-1963)
    • Apia GTE Zagato 1959 - Revolucionarna pojava aerodinamičnih farova i oblika karoserije koja će dugo vremena posle biti replicirana od strane drugih proizvođača.
  • Lanča Aurelia - Aurelia (1950-1958)
    • Aurelia 1950. - Obnova i izgradnja – ponovo jedno kvalitetno vozilo za porodične potrebe „bolje stojećih Italijana“.
    • Aurelia B52 1952. - Sportski kupe koji je pretstavljao nagoveštaj saradnje sa Ferarijem.
    • Aurelia B52 Kupe Bertone - Izlazak Lanče na reli Monte Karlo.
    • Aurelia B24 1956 - Automobil koji danas postiže cenu na tržintu od 250.000 evra. Ima ih nekoliko u izvanrednom stanju. Pored Brižit Bardo i Rožera Vadima, i Sofija Loren se rado vozila u ovim kolima.
  • Lanča A!!2 - A!!2 iz 1966. godine, je jedan od najkvalitetnijih proizvoda nastao preuzimanjem Autobjankija – postao je uzor svim potonjim modelima sa troja vrata.
Lanča Beta.
  • Lanča Beta - Beta (1972-1984), Ovaj auto je sa tužnom sudbinom. Iako još ne sasvim u FIAT-u, Lanča prihvata poslovni aranžman sa SSSR-om oko isporuke limova za vozila. Nažalost, italijanski standardi sa debljinom od 0.3 nisu mogli da izdrže ruske od 0.7, pa je i uticaj korozije na ove limove bio dva i po puta veći. Vozilo je doživelo neuspeh na Engleskom tržištu, uz zdušnu pomoć Nemačkih proizvođača.
  • Lanča Beta 2 - verzija 2 iz 1981. godine. Ova restilizovana BETA, sa troja vrata, možda jedan od najlepših Lančinih primeraka, bezuspešno je pokušavao da se vrati na tržište. Iskustva sa istoimenim modelom starijim 11 godina bila su pogubna.
  • D20
  • D23/D24
  • D25
  • Lanča – Ferari D45, D50 - D50, Sa ovim modelom je osvojen šampionat F1, čuveni Askari poginuo je u ovim kolima. Posle tog događaja, međusobno prebacujući krivicu jedni na druge, Lanča se povlači iz ovog takmičenja.
  • Lanča Flaminija iz 1957. - Flaminia, Papsko i reprezentativno vozilo italijanske vlade i italijanske diplomatije. Proizvodili su se i u verzijama konvertibl, kupe, kabriolet.. Vozio ih čuveni Marčelo Mastrojani.
  • Lanča Flaminija - LORAIMO iz 1960, Fabrika je dopustila sebi luksuz da na tržište izbaci potpuno novu koncipiranu karoseriju sportskog automobila.
Lanča Gama.
  • Lanča Flavia - Flavia 1960, Renesansa ovog brenda, izvoz širom Evrope, nagoveštaj dominacije italijanskih vozila.
  • Lanča Fulvia - Fulvia (1963-1976)
    • Lanča Fulvia - BERLINA 1961, Jedan od najkvalitetnijih i najskupljih automobila te epohe. Uprkos veoma visokoj ceni, prodaja je bila neverovatna.
    • Lanča Fulvia - HF 1961, Pored izvanrednih voznih sposobnosti za svakodnevnu upotrebu, vozilo je bilo spremano i za sportska takmičenja. Još uvek se pamte okršaji ovog vozila sa Alfom GTA na Ušću.
    • Lanča Fulvia - Dunja 1971.
  • Lanča 2000
  • Lanča Gama - Gamma (1976-1984), model koji je prvi put proizveden 1976. godine, možda i nareprezentativniji za ono vreme, a vozio ga je Enco Ferari u svojim poznim godinama.
  • Lanča Monte Karlo - Monte Carlo/Lancia Scorpion (1974-1981)
  • Lanča Stratos - Stratos HF (1974-1975)

Period 1980 — 2009.[uredi - уреди]

Lanča Delta treće generacije.
  • Lanča Delta - Delta (1979-1994), najuspešniji model Lančinih automobila i najpoznatiji predstavnik. Tipičan primer Lanče. Kvalitetan do najmanjeg detalja, sa fantastičnim motorima, carovao je uz pomoć Finskih vozača godinama evropskom Reli scenom.
  • Lanča Delta S4 - Delta S4
  • Lanča Delta iz 1991. godine. Posle ukidanja klase u kojoj se takmičila stara DELTA, pojavila se i DELTA druge generacije, sa ne toliko izraženim sporstskim aspiracijama. Fabrika je uveliko bila u vlasništvu FIAT-a, pa se i primećuju sličnosti sa Fiat bravo, BRAVA konceptom. Platforma TIPO.
  • Lanča Dedra - Dedra (1989-1999), nastala dodavanjem zadnjeg dela delti druge generacije, sa kompletnim asortimanom motora koje je koristila DELTA. Proizvodila se i u SW varijanti.
  • Lanča Kapa - Kappa (1994-2001), Jedno od najluksuznijih italijanskih vozila tog perioda sa paletom snažnih motora i danas zadovoljava najzahtevnije vozače. Proizvodila se i u SW varijanti.
Lanča Libra.
  • Lanča Libra - Lybra iz 1999. godine, koncipiran kao „smirena“ verzija automobila godine, Alfe 156, proizvodila se 6.5 godina. Pretstavljala je kompromis luksuznog automobila, snage i vozila kojime je lako upravljati i gradom. Naročito uspešna je bila SW varijanta koja je kompenzovala unutrašnji prostor salona. Nova replika tog vozila proizvodi se u Kini sa oznakom Zotje Libra.
  • LC1
  • LC2
  • Lanča Prizma - Prisma (1982-1990)
  • Lanča Tema - Thema (1984-1994), Konstruktivno zajednički koncept FIAT-a, LANČE, SAB-a i donekle ALFE. Isti donji postroj – slični motori. Primerak Lanče opremljen je (opciono) Ferarijevim motorom (832b), sa osam cilindara, 32 ventila i zastrašujućim voznim osobinama za to doba.
Lanča Ipsilon.

Lanča kao deo Fiata[uredi - уреди]

Možda bi trebalo istaći da je fabrika od početka imala slabu profitnu stopu, s obzirom na insistiranju na kvalitetu po svaku cenu, bez obzira na veličinu i klasu određenog modela. Momentom stupanja u brak iz računa sa FIAT-om, smisao je bio da se profitna stopa Lanče podigne, tako što bi FIAT svoju tehnologiju ustupao Lanči, a Lanča brendirala FIAT sa sinonimom za kvalitet i pouzdanost. Lanča je postala deo Fiata 1969. godine. Posle velikog pada prodaje krajem 70ih i početkom 80 ih, tek krajem 90-ih godina i pojavom Alfe 156, Fiata Pande i Punta, ulaganjima Fiata u Azijsko tržište (uglavnom Kina) i velikom ekspanzijom Marea, Bravo i Brave vozila u Južnoj Americi i Lanča se vraća na mesto koje joj pripada sa modelima Ipsilon, Kapa, a kasnije i Libra.

Novi modeli Lanče[uredi - уреди]

Lanča Ipsilion[uredi - уреди]

Najmanji i začuđujuće najprodavaniji Lančijin model zasnovan na platformi Fiat Punta, Lanča Ipsilon. Može se tretirati kao “najmanji luksuzni auto na svetu”. Proizvodi se od 1992 sa značajnim izmenama izgleda 1995, 1997, 2004 i 2007. godine. Posebno je atraktivna i tražena MOMO verzija Ipsilona, sa još bezbroj modifikacija od drugih studija Sport i drugih varijanti.

Lanča Musa[uredi - уреди]

Monovolumen ili (minivan) model koji je za prevoz više ljudi kojima je konfor na prvom mestu. Inače ovo je prvi minivan koji ima zonsku kontrolu klime za svaki red sedišta.

Lanča Fedra[uredi - уреди]

Lanča Fedra Eurovan nova klasa vozila u Evropi zajednički napor PSA grupe i Fiata. Sa kojima i deli zajedničku platformu agregate i većinu delova što je inače i bio cilj ove dve grupe.

Lanča Tezis[uredi - уреди]

Perjanica u ekskluzivnom segmentu italijanskih vozila. Prizvodla se od 2002. godine do 2008. godine. Sada se pravi samo po narudžbini. Zvanično vozilo italijanske vlade i mnogih diplomatskih predstavništva širom sveta.

Lanča Delta[uredi - уреди]

Glavni članak: Lanča Delta

Naslednica po imenu ali ne i po temperamentu slavne HP Delte iz 80-ih i početkom 90-ih godina. Nova Lanča predstavljena 2007, a počela sa prodajom 2008. godine. Argeto Oro i Platino tri paketa opreme. Prvi Evropski model sa poluautmatskim parkiranjem (bez učešća vozača prilikom upravljanja).

Vidi još[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]

  1. "Formula One timeline". atlasf1.autosport.com. http://atlasf1.autosport.com/timeline/50s.html. pristupljeno 27. 06. 2007.. 
  2. "Lancia Formula 1 Team". 4mula1.ro. http://www.4mula1.ro/history/team/Lancia. pristupljeno 27. 06. 2007.. 
  3. "Lancia D50". ddavid.com. http://www.ddavid.com/formula1/lancia.htm. pristupljeno 27. 06. 2007.. 

Eksterni linkovi[uredi - уреди]