Jules Massenet

Izvor: Wikipedia
Jules Massenet
romantizam
Biografske informacije
Rođenje Jules-Émile-Frédéric Massenet
12. ožujka 1842.
Francuska Montaud, Francuska
Smrt 13. kolovoza 1912.
Francuska Pariz, Francuska
Supružnik Louise-Constance de Gressy
Djeca Juliette Massenet
Profesionalne informacije
Obrazovanje Konzervatotij u Parizu
Instrumenti klavir
Zanimanje kompozitor, pijanist
Opus
Djelatni period 1858.1912.
Mentori Ambroise Thomas
Karijerna postignuća
Znamenita djela
Nagrade

Žil Masne (fr. Jules Massenet; , 12. maj 1842 — , 13. avgust 1912) je bio francuski kompozitor. Najpoznatiji je po svojim operama, koje su bile veoma popularne krajem 19. i početkom 20. veka; nakon toga su pale u zaborav, ali su imale periodične preporode od sredine sedamdesetih godina.

Biografija[uredi - уреди]

Masne je rođen u Montou, tada malom selu, a danas delu grada Sent-Etjen. Kada je imao jedanaest godina njegova porodica se preselila u Pariz, tako da je mogao da studira na Konzervatorijumu. Godine 1862. osvojio je Rimsku nagradu (Grand Prix de Rome) i proveo je tri godine u Rimu. Njegova prva opera u jednom činu izvedena je u Opéra-Comique 1867, ali njegov dramatični oratorijum Marie-Magdeleine doneo mu je pohvale Čajkovskog i Gunoa.

Masne je prekinuo sa komponovanjem kako bi služio kao vojnik u francusko-pruskom ratu, ali se nakon završetka sukoba 1871. godine vratio svojoj umetnosti. Od 1878. bio je profesor kompozicije na Pariskom konzervatorijumu. Najveći uspeh postigle su njegove opere Manon (1884), Werther (1892) i Thaïs (1894). Među kasnijim zapaženim operma ističu se Le jongleur de Notre-Dame (1902) i Don Quichotte (Monte Karlo, 1910).

Pored opera, Masne je komponovao koncerte, baletsku muziku, oratorijume, kantate i oko dvesta pesama. Neka od njegovih nevokalnih ostvarenja postigla su široku popularnost i često se izvode: Méditation religieuse iz opere Thaïs, Aragonaise iz opere Le Cid i Élégie za solo klavir.

Stvaralaštvo[uredi - уреди]

Opere[uredi - уреди]

  • La grand'tante - 1867
  • Don César de Bazan - 1872
  • Le roi de Lahore - 1877
  • Hérodiade - 1881
  • Manon - 1884
  • Le Cid - 1885
  • Esclarmonde - 1889
  • Le mage - 1891
  • Werther - 1892
  • Thaïs - 1894
  • Le portrait de Manon - 1894
  • La Navarraise - 1894
  • Sapho - 1897
  • Cendrillon - 1899
  • Grisélidis - 1901
  • Le jongleur de Notre-Dame - 1902
  • Chérubin - 1903
  • Ariane - 1906
  • Thérèse - 1907
  • Bacchus - 1909
  • Don Quichotte - 1910
  • Roma - 1912
  • Panurge - 1913
  • Cléopâtre - 1914
  • Amadis - 1922

Oratorijumi i kantate[uredi - уреди]

  • David Rizzio - 1863
  • Marie-Magdeleine - 1873
  • Ève - 1875
  • Narcisse - 1877
  • La Vierge - 1880
  • Biblis - 1886
  • La Terre Promise - 1900

Baleti[uredi - уреди]

  • Le Carillon - 1892
  • Cigale - 1904
  • Espada - 1908
  • L'histoire de Manon (arr. Lejton Lukas)- 1974

Orkestarska dela[uredi - уреди]

  • Première suite d'orchestre - 1867
  • Scènes hongroises - 1870
  • Scènes pittoresques - 1874
  • Scènes dramatiques - 1875
  • Scènes napolitaines - 1876
  • Scènes de féerie - 1881
  • Scènes alsaciennes - 1882
  • Fantaisie pour violoncelle et orchestre - 1897
  • Concerto pour piano et orchestre - 1903

Spoljašnje veze[uredi - уреди]