Hodočašće

Izvor: Wikipedia
Santijago de Kompostela – jedno od najznačajnijih hodočasničkih mesta u srednjem veku i u današnjici

Hodočašće (ili hadžiluk) je dugačko putovanje na određeno mesto koje ima svoj značaj iz specifično verskih razloga ("sveto mesto"). Osoba koja vrši hodočašće naziva se hodočasnik (ili hadžija).

Hrišćani na hadžiluk odlaze u posetu Hristovom grobu u svetom hrišćanskom gradu, Jerusalimu. Nakon hadžiluka, hadžija (osoba koja je bila u hadžiluku) ima pravo da na svoje ime doda prefiks Hadži-. Mnoga prezimena potiču od takvih predaka jer se taj status smatrao vrlo prestižnim (Hadži-Petrović na primer). U simboličkom smislu hodočašće je uporedo inicialističi akt i delo predaje. Nalazi se u religijama koje pridaju poseban značaj i snagu određenim mestima. U hinduizmu predstavlja glavna hodočasnička mesta tzv. čardham u Judaizmu hodočašće u Silo i kasnije u Jerusalim gde je bila Gospodova svetinja. U budizmu su značajna mesta ta koja su spojena sa životom Bude a u hrišćenstvu sa životom Isusa Hrista ili nekog od svetaca dok je u islamu ovim mestom Meka rodno mesto Muhamedovo. Udaljene hramove i svetinje posećivali su i stari Grci i Rimljani a slično i Germani.

U hrišćanskoj Evropi se u ciljevima hodočašća naročito ka mesnim crkvama u dane njihovog osveštavanja ili na dan sveca njihovih patrona usredsređuje se društveni život računajući i komedijante. Sa postupanjem steizacuje se ovaj običaj osamostalio od religioznog porekla i hodočašće u profanom svetu postaje sinonim zabavnog parka.

Hodočašće u judaizmu[uredi - уреди]

Stari i Novi Zakon predstavlja židove koji putuju svake godine na hodočašće tri puta u Jerusalim. Nekoliko prokoka preduzima takođe svoje lično hodočašće na goru Sinaj gde se susreće sa Gospodom. I danas su neka mesta za židove jako značajna- poznata je npr. molitva kod Zida plača- ostataka zapadne strane jerusalimskog hrama koji je definitivno uništen 70. godine.

Hodočašće u budizmu[uredi - уреди]

Hodočašće u budizmu (pali: cetiyacārikā ili vandanacārikā) nije obaveza (kao npr. u islamu), mada je vrlo popularna praksa. Budisti uglavnom posećuju mesta gde su se dogodila četiri najznačajnija događaja u Budinom životu -- Lumbini gde je rođen, Bod Gaju gde se postigao probuđenje, Sarnat gde je prvi put objavio učenje (dhammu) i Kusinaru gde je preminuo.[1]

Prva osoba za koju se zna da je išla na hodočašće bio je kralj Ašoka, koje je oko 260. pre n. e. otišao u Bodh Gaju, i u Lumbini desetak godina kasnije.[1] Najčuveniji budistički putopis svih vremena nastao je iz pera kineskog hodočasnika Hsuan Tsanga. Ovaj budistički monah proveo je 16 godina na hodočašću u Indiji i kasnije veoma detaljno opisao to putovanje.[1] U budističkim zemljama vernici danas takođe često putuju u značajne hramove ili manastire.

Hodočašća u hrišćanstvu[uredi - уреди]

Starovekovna praksa[uredi - уреди]

Hrišćani su imali već u 2. veku poštovanje prema grobovima mučenika i ka njima su dolazili i tu su se molili. Od 4. veka počinju hodočasnici putovati do Svete zemlje na mesta koja su spojana sa životom Isusa Hrista. Uzorem za hrišćanska hodočašća su bila putovanja Izraelaca u jerusalimski hram. Hodočašća su hrišćani preduzimali kao pokajanja za greh i želje za očišćenjem i posvećenjima.

Hodočašća u srednjem veku[uredi - уреди]

U srednjem veku hrišćansko hodočašće postaje doživljaj za veru a put je često puta jako dugačak, težak i opasan. Među najobljubljenija mesta se beleži Jerusalem a pored toga i Rim kao mesto mučenja apostola te Santijago de Kompostela kao mesto mnogih starohrišćanskih mučenika. Davanje noćenja putnicima bilo je jedan od gestova milosrdačnosti i stvaralo je deo dela spojanog sa hodočašćima.

Hodočašća i križarski ratovi[uredi - уреди]

U ranom srdnjem veku spadali su u najznačajnija hodočasnička mesta, mesta spojena sa životom Isusa Hrista u Svetoj zemlji. Posle zauzimanja Jerusalima od strane Turaka 1078. godine ovi putevi nisu više bili sigurni za putnike hrišćane i to je povelo do težnje da se u hrišćanstvo opet Sveta zemlja dobije natrag i 1095. godine je došlo do prvog križerskog rata koji je sazvan od strane pape Urban II i 1099. je osvojen jerusalim a za obranu putnika i njihovu sigurnost nastaju viteški redovi. Ovo doba ne traje dugo i 1187. godine sultan Saladin dobija Jerusalim a 1291. godine pada i poslednje uporište i križarsko utvrđenje u Svetoj zemlji.

Marijanska hodočasna mesta[uredi - уреди]

Marijanska hodočasna mesta nisu mesta koja su spojena sa životom Device Marije već su to mesta na kojim se prikazala Devica Marija. ili ka slici ili skulpturi kojim se pridavala nadprirodna snaga. Među najznačajnija marijanska hodočasnička mesta spada Lurd, Fatima, Loreto, La Saleta i dr.

Hodočašća za godišnjice[uredi - уреди]

Svake godine su se vršile proslave u mesnim crkvama za godišnjice kada je osvećena crkva ili na dan patrona crkve kojem je crkva posvećena. Na te dane je u tom mestu bio koncentrisan život iz cele oblasti.

Hodočašća u anglikanskim i protestantskim crkvama[uredi - уреди]

Značajna mesta za hodočašća u anglikanskim crkvana su bili grob Tomasa Beketa u Kanteburiu. Većina drugih protestantskih crkava na priznaje hodočašća oficijalno ali za luterane su od značaja mesta spojena sa životom Martina Lutera kao npr. Vitenberg ili tvrđava Vartburg i ova mesta se takođe posećuju.

Hodočašće u islamu[uredi - уреди]

Glavni članak: hadžiluk

U islamu se hodočašće naziva još i hadžilukom odnosno hadžom. Hadžiluk je jedan od pet stubova islama i obaveza svakog muslimana. Ukoliko mu to zdravlje i finansijske mogućnosti dozvoljavaju, svaki musliman treba barem jedan put da poseti Meku.

Hodočašće u ostalim religijama[uredi - уреди]

Indusi putuju na više mesta a glavna četiri od njih stvara tz. čardham i oni veruju da ovaj put vodi ka osobađanju od ciklusa ponovnog rođenja.

Hodočašće kao zabavni park[uredi - уреди]

U Evropi je mesto hodočašća bilo centar društvenog života i zbog toga se ka njemu priklučivao i zabavni program koji je najme za decu bio najprivlačniji deo hodočašća. Po mestima hodočašća su bili prisutni sa svojim opremama vlasnici ringišpila, ljuljački, streljana i sl.

Izvori[uredi - уреди]


P religion world.svg Nedovršeni članak Hodočašće koji govori o religiji je u začetku. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.