Glosofaringealni živac

Izvor: Wikipedia
Prostiranje jezično-ždrelnog, vagusnog i pomoćnog živca
Prostiranje jezično-ždrelnog, vagusnog i pomoćnog živca

Jezično-ždrelni ili glosofaringealni živac (lat. nervus glossopharyngeus) je kranijalni nerv koji sadrži motorna, senzitivna i parasimpatička vlakna.

Motorna vlakna polaze iz jedra u produženoj moždini, koje je zajedničko za jezično-ždrelni, vagusni i pomoćni živac. Ona učestvuju u inervaciji muskulature mekog nepca i ždrela. Senzitivna vlakna potiču iz pseudounipolarnih ćelija gornjeg i donjeg gangliona koji su pridodati ovom živcu, a završavaju se u jedrima u produženoj moždini. Ona oživčavaju sluzokožu zadnje trećine jezika, mekog nepca, ždrela, nepčanog krajnika i srednjeg uha i prenose utiske čula ukusa iz opšančenih i listastih papila jezika u centralni nervni sistem. Parasimpatička vlakna polaze iz donjeg pljuvačnog jedra u produženoj moždini i inervišu parotidnu pljuvačnu žlezdu.

Inervaciona oblast jezično-ždrelnog živca je blisko povezana sa granama živca lutaoca i pomoćnog živca i oni kontrolišu vitalne funkcije organizma: krvni pritisak, rad srca, disanje, gutanje, povraćanje itd.

Put živca[uredi - уреди]

Živac izlazi iz moždanog stabla kroz zadnji bočni žleb produžene moždine. Nakon toga prostire se unapred i upolje (zajedno sa -{X}- i -{XI}- kranijalnim nervom), prolazi kroz jugularni otvor i napušta lobanjsku duplju. Zatim se spušta niz tzv. retrostiloidni prostor (paralelno sa -{X}-, -{XI}- i -{XII}- kranijalnim živcem), skreće i pruža se unapred i naniže, prolazi između stilofaringealnog i stiloglosnog mišića i ulazi ispod sluzokože korena jezika gde se deli u svoje završne grane.

Bočne grane[uredi - уреди]

Jezično-ždrelni živac ima pet bočnih grana (bubni živac, grana karotidnog sinusa, ždrelne grane, grana za stilofaringealni mišić i krajnične grane) i pored toga gradi anastamoze sa facijalnim nervom, vagusom i simpatikusom.

Bubni živac (lat. nervus tympanicus) je parasimpatička grana koja nosi vlakna za inervaciju parotidne žlezde. Vlakna idu preko bubnog spleta i malog petroznog živca u otički ganglion i potom preko ušno-slepoočnog živca u parotidnu žlezdu.

Grana karotidnog sinusa (lat. ramus sinus carotici) sadrži ushodna viscerosenzitivna vlakna koja polaze iz karotidnog sinusa i klubeta, a koja u slučaju povišenog krvnog pritiska šalju odgovarajuće signale ka vazomotornom centru u produženoj moždini.

Ždrelne grane (lat. rami pharyngei) se prostiru prema ždrelu i sa istoimenim granama živca lutaoca i grkljansko-ždrelnim granama formiraju ždrelni splet (lat. plexus pharyngeus), koji inervišu muskulaturu mekog nepca i ždrela i sluznicu ždrela.

Grana za stilofaringealni mišić (lat. ramus musculi stylopharyngei) oživčava stilofaringealni mišić.

Krajnične grane (lat. rami tonsillares) inervišu sluznicu ždrelnog suženja i odgovarajući nepčani krajnik.

Završne grane[uredi - уреди]

Završne grane jezično-ždrelnog živca su mnogobrojne jezične grane (lat. rami linguales) koje nastaju u predelu korena jezika, a inervišu njegovu sluzokožu i prenose utiske čula ukusa iz opšančenih i listastih papila jezika u centralni nervni sistem.

Literatura[uredi - уреди]

  • Dr Slavoljub V. Jovanović, dr Nadežda A. Jeličić: "Anatomija čoveka – glava i vrat" ("Savremena administracija" Beograd 2000.) ISBN 86-387-0604-9
Moždani živci
0 krajnji živac | I mirisni živci | II vidni živac | III živac pokretač oka | IV trohlearni živac | V trograni živac (oftalmični, gornjovilični, donjovilični živac) | VI živac odvodilac | VII živac lica | VIII tremno-pužni živac | IX jezično-ždrelni živac | X živac lutalac | XI pomoćni živac | XII podjezični živac