Trograni živac

Izvor: Wikipedia
Trograni živac (žuto)
Trograni živac (žuto)

Trograni ili trigeminalni živac (lat. nervus trigeminus) je mešoviti kranijalni nerv, koji inerviše mastikatornu muskulaturu i iz nje izvedene mišiće (prednji trbuh dvotrbušnog, milohioidni, mišić zatezač mekog nepca i mišić zatezač bubne opne), dok njegov senzitivni deo oživčava kožu lica i prednjeg dela glave, sluzokožu nosne duplje, usne duplje i prednje 2/3 jezika, zube, vežnjaču, pojedine opne očne jabučice i izvesne delove tvrde moždane opne. Ovim granama se priključuju simpatička i parasimpatička nervna vlakna koja potiču iz facijalnog i jezično-ždrelnog živca, a koja inervišu različite organe.

Trigeminalni živac izlazi iz moždanog stabla na granici prednje i bočne strane mosta pomoću dva korena: motornog i senzitivnog (kome je pridodat i trigeminalni ganglion). Oba korena su međusobno priljubljena i pružaju se koso naviše, upolje i unapred i ulaze u trigeminalnu duplju, nakon što pređu preko gornje ivice petroznog dela slepoočne kosti, i ulaze u trigeminalni (Gaserov) ganglion.

Od prednje-donje ivice gangliona polaze završne grane trigeminusa: oftalmični, gornjovilični i donjovilični živac, a svakom od tih grana je pridodat po još jedan ili dva vegetativna gangliona.

Oftalmični živac[uredi - уреди]

Glavni članak: Oftalmični živac

Oftalmični živac je senzitivna završna grana trigeminusa, koja inerviše kožu gornjeg očnog kapka i čela, sluzokožu gornjeg i prednjeg dela nosne duplje, vežnjaču, fibroznu i sudovnu opnu oka i delove tvrde moždanice. Njemu se pridružuju i simpatička vlakna, koja odlaze u cilijarni ganglion.

Završne grane ovog nerva su: suzni, čeoni i nazocilijarni živac.

Gornjovilični živac[uredi - уреди]

Glavni članak: Gornjovilični živac

Gornjovilični ili maksilarni živac je takođe senzitivna završna grana trigeminusa, ali mu se priključuju i vegetativna nervna vlakna koja odlaze u krilastonepčani ganglion. Živac inerviše kožu srednjeg dela lica, sluzokožu zadnjeg i donjeg dela nosne duplje, tvrdog i mekog nepca, zube i desni u gornjoj vilici i središnji deo tvrde moždanice. Osim toga, preko gangliona on reguliše rad suzne, nosnih i nepčanih žlezda.

Završne grane gornjoviličnog živca su: jabučni živac, krilastonepčani živci, zadnje-gornje zubne grane i infraorbitalni živac.

Donjovilični živac[uredi - уреди]

Glavni članak: Donjovilični živac

Donjovilični ili mandibularni živac je mešovita i najjača završna grana trigeminusa. On inerviše mastikatorne i iz njih izvedene mišiće, kožu donjeg dela lica, slepoočne regije i spoljašnog ušnog kanala, sluzokožu obraza, donje usne, podjezičnog predela i prednje trećine jezika, zube i desni donje vilice i deo tvrde moždanice. Osim toga, mandibularni nerv reguliše rad parotidne, podvilične i podjezične žlezde i prenosi čulo ukusa iz jezika.

Završne grane živca su prednja i zadnja. Od prednje grane se odvajaju: duboki slepoočni živci, obrazni i maseterični živac, dok se od zadnje grane odvajaju: unutrašnji krilasti živac, živac zatezač mekog nepca, živac zatezač bubne opne, ušno-slepoočni živac, donji zubni živac i jezični živac.

Ganglioni pridodati ovom nervu su: otički i podvilični ganglion.

Literatura[uredi - уреди]

  • Dr Slavoljub V. Jovanović, dr Nadežda A. Jeličić: "Anatomija čoveka – glava i vrat" ("Savremena administracija" Beograd 2000.) ISBN 86-387-0604-9


Moždani živci
0 krajnji živac | I mirisni živci | II vidni živac | III živac pokretač oka | IV trohlearni živac | V trograni živac (oftalmični, gornjovilični, donjovilični živac) | VI živac odvodilac | VII živac lica | VIII tremno-pužni živac | IX jezično-ždrelni živac | X živac lutalac | XI pomoćni živac | XII podjezični živac