Živac lutalac

Izvor: Wikipedia
Prostiranje jezično-ždrelnog, vagusnog i pomoćnog živca
Prostiranje jezično-ždrelnog, vagusnog i pomoćnog živca

Živac lutalac ili pneumogastrični živac (lat. nervus vagus) je kranijalni živac koji sadrži motorna, senzitivna i parasimpatička nervna vlakna. Ima uglavnom vegetativnu ulogu, a karakteriše ga veoma široko inervaciono polje zbog čega je i dobio naziv „lutalac“.

Motorna vlakna živca polaze iz jedara u produženoj moždini i inervišu poprečno-prugastu muskulaturu mekog nepca, ždrela i grkljana. Senzitivna vlakna polaze iz pseudounipolarnih ćelija gornjeg i donjeg gangliona i završavaju se u senzitivnim jedrima u produženoj moždini. Ona inervišu kožu spoljašnjeg ušnog kanala, deo tvrde moždanice, sluzokožu ždrela, epiglotisa, grkljana, dušnika i organa za varenje. Parasimpatička vlakna oživčavaju srce, glatke mišiće i žlezde respiratornog i digestivnog trakta.

Put živca[uredi - уреди]

Živac lutalac izlazi iz moždanog stabla kroz zadnji bočni žleb (zajedno sa jezično-ždrelnim i pomoćnim živcem), prostire se unapred i upolje i napušta lobanjsku duplju kroz jugularni otvor. Nakon toga, on se spušta niz laterofaringealni prostor i u nivou iznad donjeg gangliona prilazi mu unutrašnja grana pomoćnog živca koja donosi motorna vlakna. Dalje se vagus spušta niz vrat u tzv. karotidnom omotaču i ispred potključne arterije ulazi u grudnu duplju. Nakon što prođe kroz dijafragmu, živac ulazi u trbušnu duplju i rasipa se u svoje završne grane.

Bočne grane[uredi - уреди]

Moždanična grana (lat. ramus meningeus) izlazi iz gornjeg gangliona, vraća se u lobanjsku duplju kroz jugularni otvor i odlazi do zadnje lobanjske jame gde inerviše jedan deo tvrde moždane opne.

Ušna grana (lat. ramus auricularis) takođe izlazi iz gornjeg gangliona i ulazi u kanalić u piramidi slepoočne kosti. Pošto prođe kroz ušnu školjku, živac inerviše njenu kožu i kožu spoljašnjeg ušnog kanala.

Ždrelne grane (lat. rami pharyngei) se prostiru unapred i naniže ka bočnom zidu ždrela. Zajedno sa istoimenim granama jezično-ždrelnog živca i grkljansko-ždrelnim granama iz vratnog simpatikusa, one učestvuju u izgradnji ždrelnog spleta. Iz njega se odvajaju grančice za oživčavanje muskulature mekog nepca i ždrela, kao i ždrelne sluzokože i žlezda.

Gornji grkljanski živac (lat. nervus laryngeus superior) je mešovita grana vagusa. On inerviše krikotiroidni mišić i sluzokožu donjeg dela korena jezika, grkljana i jednog dela ždrela.

Gornje srčane grane (lat. rami cardiaci cervicales superiores), kojih najčešće ima dve, se spuštaju paralelno sa zajedničkom karotidnom arterijom i ulaze u grudni koš. Tu se spajaju sa ostalim granama živca lutaoca i simpatikusa za srce i tako formiraju vegetativni srčani splet.

Povratni grkljanski živac (lat. nervus laryngeus recurrens) je karakterističan po tome što ima različit početak, put i odnose na levoj i desnoj strani. On inerviše glatku muskulaturu i sluzokožu gornjeg dela dušnika i jednjaka, kao i mišić donji konstriktor ždrela i veći deo mišića grkljana.

Završne grane[uredi - уреди]

Nakon ulaska u trbuh, desni živac lutalac donosi parasimpatička vlakna u tzv. celijačni splet. Iz ovog spleta polaze postganglijska vlakna u svim pravcima (zbog čega se on naziva i „sunčani splet“) i inervišu odgovarajuće organe trbušne duplje, njihove žlezde, glatke mišiće i polne žlezde.

Literatura[uredi - уреди]

  • Dr Slavoljub V. Jovanović, dr Nadežda A. Jeličić: "Anatomija čoveka – glava i vrat" ("Savremena administracija" Beograd 2000.) ISBN 86-387-0604-9
  • Dr Slavoljub V. Jovanović, dr Neva L. Lotrić : "Deskriptivna i topografska anatomija čoveka" ("Medicinska knjiga" Beograd-Zagreb 1987.)


Moždani živci
0 krajnji živac | I mirisni živci | II vidni živac | III živac pokretač oka | IV trohlearni živac | V trograni živac (oftalmični, gornjovilični, donjovilični živac) | VI živac odvodilac | VII živac lica | VIII tremno-pužni živac | IX jezično-ždrelni živac | X živac lutalac | XI pomoćni živac | XII podjezični živac