Ezop

Izvor: Wikipedia

Ezop (grčki ΑἴσωποςAisōpos), poznat po svojim basnama, bio je rob u antičkoj Grčkoj, savremenik Kreza i Pizistrata, živeo od 560-620.godine.

Njegove basne i dan danas služe kao moralne pouke ili naravoučenija a pretežno su namenjena deci. Po jednom mitu, Ezop je postao oslobođen ropstva ali su ga Delfinjani pogubili. Važno je napomenuti da o ovome nema nikakvih verodostojnih izvora te stoga mnogi naučnici sumnjaju u njegovo postojanje.

Život[uredi - уреди]

Mesto Ezopovog rođenja je mala AZIJA. Po rečima retkih pisaca koji ga pominju, Aristofana, Platona, Ksenofona i Aristotela, Ezop je bio rob nekome ko se zvao Ksantos.

Po rečima istoričara Herodota Ezopa su ubili stanovnici Delfa, a razlog je najverovatnije zbog svog slobodoumlja,tako sto su ga gurnuli sa visoke stene u Delfima.

Ezopove basne[uredi - уреди]

Služeći se likovima i osobinama životinja, Ezop je kroz svoje basne podvrgao ruglu nedostojne vladare i silnike, ismejao glupost i pohlepu, lenjost i nemar, bahatost i zlobu. Pripovedaju se širom zemaljske kugle i imaju neosporno trajnu literarnu vrednost.

Francuski pesnik La Fonten je preradio mnoge od Ezopovih basana.

Ruski pisac Lav Tolstoj napisao je nekoliko slobodnih obrada basana.

Najpoznatije basne su:

  • Vuk u ovčjoj koži
  • Lisica i gavran
  • Lav i miš
  • Žaba i vo
  • Lisica i grožđe
  • Zec i kornjača
  • Mrav i cvrčak
  • Dečak koji je vikao vuk
  • Lenji lav
  • Mudri zdral
  • Uobrazeni zec

Eksterni linkovi[uredi - уреди]