Erika Mann

Izvor: Wikipedia
Erika Julia Hedwig Mann
Rođen/a 11. septembar 1905. (1905-09-11)
Njemačka Minhen, Nemačka
Umro/la 8. mart 1969. (dob: 64)
Švicarska Zürich, Švajcarska
Suprug/a/zi/ge Gustaf Gründgens (vj. 1926–1929) «start: (1926)–end+1: (1930)»"Brak: Gustaf Gründgens to Erika Mann" Location:Šablon:Placename/adr (linkback://sh.wikipedia.org/wiki/Erika_Mann)
W. H. Auden (vj. 1935–1969) «start: (1935)–end+1: (1970)»"Brak: W. H. Auden to Erika Mann" Location:Šablon:Placename/adr (linkback://sh.wikipedia.org/wiki/Erika_Mann)

Erika Julia Hedwig Mann (9. novembar, 1905. – 27. avgust, 1969.) bila je nemačka glumica i spisateljica, najstarija ćerka pisca Thomasa Manna i Katije Mann.

Biografija[uredi - уреди]

Rođena je u Minhenu i odrastala je u privilegovanoj serdini. Mannovi su okupljali intelektualce i umetnike. Angažovana je za svoju prvu ulogu pre nego što je položila Abituru u Nemačkom pozorištu u Berlinu.

Gluma i pisanje[uredi - уреди]

Godine 1924. počela je ozbiljno da se bavi pozorištem i da igra u Berlinu i u Bremenu. Naredne godine izvodila je premijerno predstavu svog brata Klausa, Anja und Esther.

Godine 1926., 24. jula, udala se za nemačkog glumca Gustafa Gründgensa, ali su se razveli 1929. Klaus i ona su 1927. krenuli na put oko sveta, o kome su pisali u knjizi Rundherum; Das Abenteuer einer Weltreise. Naredne godine počela je da se bavi novinarstvom i politikom.

Kao glumica bila je angažovana u lezbejskom filmu Mädchen in Uniform (1931, Leontine Sagan), ali je napustila snimanje pre njegovog kraja. Godine 1932. objavila je prvu od nekoliko dečjih knjiga. Ubrzo zatim počela je da stupa u lezbejske veze. Prva značajnija bila je sa glumicom Pamelom Wedekind, koju je srela u Berlinu i koja je bila verena za njenog brata. Kasnije je bila u vezi sa rediteljkom Theresom Giehse, i novinarkama Betty Cox i Annemarie Schwarzenbach, koje su bile ratne dopisnice za vreme Drugig svetskog rata. Kako je kasnije pisala, njene veze su bile i seksualno strasne i intelektualno stimulativne.

Godine 1933., Klaus, Therese Giehse i ona su osnovali kabare u Minhenu, pod nazivom Die Pfeffermühle, za koji je Erika pisala veći deo repertoara, koji je bio antifašistički. Erika je bila poslednja članica porodice Mann koja je napustila Nemačku nakon dolaska nacista na vlast. Sačuvala je veliki broj rukopisa Thomasa Manna iz kuće u Minhenu kada je pobegla za Cirih. Kabare Die Pfeffermühle je 1936. ponovo otvoren u Cirihu, gde je okupljao ekzilante.

Godine 1935. venčala se iz interesa sa engleskim gej pesnikom, W. H. Audenom, kako bi dobila britansko državljanstvo. Ona i Auden nikada nisu živeli zajedno, ali su bili prijatelji i ostali su zvanično venčani do njene smrti.

Godine 1937. presela se u New York, gde je Die Pfeffermühle (pod imenom The Peppermill) ponovo počeo da radi. Živela je sa Theresom, sa bratomKlausom, Miróom i velikom grupom umetnika i umetnica u egzilu, među kojima su bili Kurt Weill, Ernst Toller, Sonja Sekula, i drugi.

Godine 1938. ona i Klaus su izveštavali o Španskom građanskom ratu i objavljena je njena knjiga o obrazovnom sistemu nacista. Tokom rata radila je kao novinarka u Engleskoj. Nakon rata, bila je jedna od retkih žena koje su izveštavale sa Nürnberškog procesa. Takođe, nakon rata Klaus i Erika su privukli pažnju FBI-a zbog političkih stavova i homoseksualnosti. Godine 1949., Klaus Mann je izvršio samoubistvo. Ovaj događaj je imao ogromne posledice na Eriku.[1]

Godine 1952. vratila se u Švajcarsku sa roditeljima. Pomagala je ocu oko pisanja i bila je zadužena za njegove i Klausove rukopise po njegovoj smrti. Umrla je u Cirihu.

Biografski film[uredi - уреди]

  • Escape to Life: The Erika & Klaus Mann Story (2001)

Vidi dalje[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]


Vanjske veze[uredi - уреди]