Ehinacea

Izvor: Wikipedia
Echinacea purpurea
Echinacea-purpurea-20060708-1.jpg
Status zaštite
Sistematika
Carstvo: Plantae
Divizija: Magnoliophyta
Razred: Magnoliopsida
Red: Asterales
Porodica: Asteraceae
Tribus: Heliantheae
Rod: Echinacea
Vrsta: E. purpurea
Područje života

Ehinacea, rudbekija, ili lat. Echinacea purpurea, jeste biljka iz porodice glavočika (Asteraceae). Osnovno obeležje ove biljke su krupne glavičaste cvasti i seme koje ima sitne zupce pa podseća na ježa (grčki: echinos=jež).

Poreklom je iz Severne Amerike i ima veći broj vrsta od kojih je 9 endemičnih za to područje od kojih se plantažiraju samo dve vrste. Vrste kao što su E. purpurea, E. palida i E. angistifolia su najviše u upotrebi pri čemu su najbolje lekovite rezultate pokazale prve dve navedene vrste, ali se najviše koristi treća vrsta jer se i najuspešnije plantažira. U Srbiji je plantažni uzgoj ehinacee u početnim fazama.

Lekoviti sastojci[uredi - уреди]

Lekovita svojstva pokazuju tri vrste ehinacee: (Echinacea purpurea, Echinacea. angustifolia and Echinacea pallida). Ove vrste sadrže u različitim odnosima: fenolkarbonske kiseline i depsidne kiseline: kafenu, hlorogensku i dikafeoilhinu kiselinu; estri kafene ivinske kiseline, i ferulinske i vinske kiseline. Prisutni su i estri šećera i kafene kiseline- ehinakozidi; nezasićena, alifatična jedinjenja: amidi, izobutilamidi, polienske kiseline...

Lekovito dejstvo i upotreba[uredi - уреди]

Upotrebljavaju se kako nadzemni tako i podzemni delovi biljke od kojih se mogu spravljati sirup, čaj, tinkture, sprejevi, tablete, sokovi i dr. Na našem tržištu se sada mogu naći različiti proizvodi na bazi ove biljke, ali se savetuje oprez pri njihovom korišćenju. Najbolje je da se savet potraži kod stučnih lica (farmaceuta) da bi se izbegla upotreba nedovoljno dobrih preparata i da bi doziranje bilo pravilno.

Među američkim Indijancima ova biljka predstavlja osnovu narodne medicine, poput lincure u našem narodu. Koriste je kako protiv zmijskog ujeda i uboda otrovnih insekata (ima antiseptično dejstvo) i upala tako i za podizanje i održavanje imuniteta.

Danas se najviše koristi za podizanje imuniteta, poboljšanja odbrane od infekcije mikroorganizmima (virusi, bakterije). Upotrebom ehinacee se povećava nespecifični imunitet, odnosno postiže se bolja odbrambena sposobnost organizma protiv svega što bi moglo da mu naškodi.

Za ehinaceu se smatra da deluje na povećanje odbrambene sposobnosti organizma tako što se povećava broj leukocita (bela krvna zrnca), a stimuliše se i sinteza interferona, proteina koji učestvuje u odbrani organizma od virusnih infekcija. Najbolji učinak postiže se kada se preparati od ove biljke počnu uzimati čim se primete prvi simptomi gripa ili prehlade, dakle, pre nego što se bolest razvije. Time se organizmu pomaže da se odupre infekciji. Ehinacea ispoljava antibakterijsko i antivirusno dejstvo. Primenjuje se i lokalno, kod rana, povreda, ujeda, uboda... jer ispoljava antibakterijsko dejstvo i ubrzava zarastanje rana stvaranjem vezivnog tkiva. Primenjuje se kod pojave infekcija ili preventivno, za stimulaciju imuniteta, pri čemu se ne preporučuje upotreba duže od 8 nedelja u kontinuitetu. Nemačka komisija E je odobrila upotrebu ekstrakta ehinacee kod prehlada i hroničnih infekcija disajnih puteva, i kod infekcija donjeg urinarnog trakta.

Neželjena dejstva[uredi - уреди]

Nisu zabeležena neželjena dejstva. Moguća je pojava alergije kod osoba koje su alergične na druge biljke iz familija glavočika Asteraceae (maslačak, kamilica...).

Kontraindikacije[uredi - уреди]

Zbog svojih imunostimulativnih svojstava ehinaceu ne treba primenjivati kod autoimunih oboljenja (AIDS, multipla skleroza, kolagenoza, lupus, reumatoidni artritis, ...). Kontraindikovana je istovremena primena sa imunosupresivima i kortikosteroidima. Ne primenjuje se kod dece mlađe od 2 godine.

Zbog nedovoljnog poznavanja sastava i delovanja ehinacea se ne preporučuje tokom trudnoće i dojenja. Primena je kontraidikovana kod sledećih sistemskih oboljenja: tuberkuloza, multipla skleroza, autoimuna oboljenja.

Literatura[uredi - уреди]

  • Gostrec, Beata: LJekovite biljke, Beatta, Zagreb, 2004.
  • Marin, P, Tatić, B: Etimološki rečnik, NNK Internacional, Beograd, 2004.
  • Mindel, E: Vitaminska biblija, FaMilet, 1997.
  • Kovačević, Nada: Osnovi farmakognozije, Srpska školska knjiga, Beograd, 2002.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]

Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).