Доње Стопање

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Donje Stopanje)
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Доње Стопање

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Јабланички
Град Лесковац
Становништво
Становништво (2011) 1136
Положај
Координате 43°01′04″N 21°54′25″E / 43.017833°N 21.906833°E / 43.017833; 21.906833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 212 m
Доње Стопање na mapi Srbije
Доње Стопање
Доње Стопање
Доње Стопање (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака LE


Координате: 43° 01′ 04" СГШ, 21° 54′ 25" ИГД
Доње Стопање је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 1136 становника (према попису из 1991. било је 1201 становника).

Географија[uredi | uredi kod]

Од града Лесковца је удаљено 1.8 km северозападно, тако да је приградско насеље.

Легенда[uredi | uredi kod]

Село Стопање је добило име по „раскрченој чуми и посечених сто пањева“ на којој је настало. Турски пописи из 16 века бележе село и податке о становништву. По легенди, село Стопање се налазило на данашњем локалитету Селиште. Пошто је током једне епидемије куге већина грађана помрла, четрнаест домаћинстава који су преживели се деле у две групе и селе се узводно и низводно, формирајући уз Јабланицу два нова насеља: Доње (у почетку 8 домаћинстава) и Горње Стопање (6 домаћинстава). Селиште је данас одрадива површина на којој су повртњаци и припада катастарској општини Доње Стопање .

Историја[uredi | uredi kod]

Током Другог светског рата већина грађана је била регрутована у Српску државну стражу капетана Михајла Зотовића. Ова јединица је позната у јужној Србији по својој екстремној борби против комунизма, па је самим тим и становништво било антикомунистички опредељено. Након рата је то имало за последицу терорисање становништва кроз насилну национализацију и колективизацију, а касније и игнорантни однос нове власти према селу.

Религија[uredi | uredi kod]

Стара црква Св. Николе из 19. века

У Доњем Стопању се налази стара православна црква посвећена Светом Николи. Њу су саградили стари Лесковћани у 18. веку јер им у граду Турци нису дозвољавали изградњу храма. Садашње црквено двориште је у доба турске окупациже до 1878. било гробље на коме су сахрањивани Лесковчани. На гробљу поред цркве се налази споменик Аустроуграским војницима из Првог светског рата помрлим од тифуса 1915. Нова црква Светог Николе је у завршној фази а њену изградњу су започели мештани 2004. године.

Спорт[uredi | uredi kod]

У Доњем Стопању је 1975. формиран ФК Плантажа, по коме је насеље и шире постало познато. Као аматерски ФК Плантажа је освојио многе награде и признања у протеклом периоду.

Занимање[uredi | uredi kod]

Већина становника су били радници у некој од фабрика у граду, док је пољопривреда била секундарно занимање. Са пропашћу Лесковачке индустрије током деведесетих година 20. века већина се преоријентише на повртарство и продаје своје производе широм Србије.

Плантажа НАВИП[uredi | uredi kod]

Од национализованих винограда на брду изнад Доњег Стопања је 1963. формирана Плантажа - Навип, један од највећих винограда у компанији Навип на око 750Ha. Navip Plantaža DOO[mrtav link]

Образовање[uredi | uredi kod]

У Доњем Стопању је до 1970. постојала основна школа, али је после укинута и деца сада похађају школу у суседном Винарцу

Демографија[uredi | uredi kod]

Пописи[uredi | uredi kod]

Најстарији подаци о становништву је турски попис становништва из 1516. по коме је у селу било 120 хришћанских и 6 муслиманска кућа. По следећем попису из 1536. било је 48 хришћанских и 5 муслиманска кућа, а 1570. 39 хришћанских и 6 муслиманска кућа. По званичном попису из 1953. у селу је живело 822 становника у 123 куће а 1971. је живело 1045 становника у 223 куће.

У насељу Доње Стопање живи 889 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,3 година (36,9 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 302 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,76.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 746 [1]
1953. 822
1961. 919
1971. 1045
1981. 1102
1991. 1201 1173
2002. 1181 1136
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.109 97,62%
Роми
  
24 2,11%
Македонци
  
1 0,08%
непознато
  
2 0,17%


Референце[uredi | uredi kod]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi | uredi kod]