Велика Грабовница (Лесковац)

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Za ostale upotrebe, v. Велика Грабовница (razvrstavanje).
Велика Грабовница

Поглед на Велику Грабовницу и долину Јужне Мораве
Поглед на Велику Грабовницу и долину Јужне Мораве

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Јабланички
Град Лесковац
Становништво
Становништво (2011) 1452
Положај
Координате 42°55′20″N 22°00′25″E / 42.922166°N 22.007°E / 42.922166; 22.007
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 242 m
Велика Грабовница na mapi Srbije
Велика Грабовница
Велика Грабовница
Велика Грабовница (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 16221
Позивни број 016
Регистарска ознака LE


Координате: 42° 55′ 20" СГШ, 22° 00′ 25" ИГД

Велика Грабовница је насеље на југу Србије, у Јабланичком округу и припада граду Лесковцу. Од града Лесковца, који је регионални центар општине и округа, удаљено је 8 километара. Спада у групу мешовитих насеља (сеоске варошице), како по развијености, тако и по броју становника и занимању становништва. Према попису из 2002. село је бројало 1452 становника, (према попису из 1991. имало је 1570 становника).

Географија[uredi | uredi kod]

Магистрални пут М1

Велика Грабовница је смештена на југозападном рубу плодне лесковачке котлине, управо на месту где ова почиње да се сужава на свега 600-800 метара, да би нешто јужније прешла у Грделичку клисуру. Са западне стране овог дела Лесковачке котлине, у залеђу села, уздижу се планине Кукавица и Чемерник (1638), а са истока, на десној обали Мораве, сместиле су се Бабичка гора (1098), Селичевица (903) и Сува планина. С југа, из правца грделичке клисуре, према северу тече Јужна Морава, пролазећи источним рубом лесковачке котлине. Захваљујући оваквом положају, Велику Грабовницу нису могле да мимоиђу значајне саобраћајнице. На уском потезу између села и Мораве, правцем север-југ, изгрђено их је укупно четири - три пута и железничка пруга. Најстарији је и некада веома значајан турски друм, који вековима повезује Лесковац и Врање. Трасом некадашњег пута Братство-јединство, поред самог села, са којим је повезан саобраћајном петљом, пролази магистрални пут Лесковац-Врање-македонска граница. Нешто источније, дуж леве обале Јужне Мораве, пролази и нови ауто-пут Е-75, који се и завршава 8 километра јужније, код места Грделица. Не мање важна је и железничка пруга Београд-Солун, стотинак метара источно од села, која са ауто-путем представља европски друмско-железнички коридор 10. Источно од села налази се железничка станица Ђорђево. Велику Грабовницу и непосредну околину карактерише умерено-континентална клима.

Воде[uredi | uredi kod]

Велика Грабовница се налази на левој обали Јужне Мораве, главне сабирнице речних токова овог дела земље. Река се пружа правцем југ-север, и од села је удаљена око 800 метара. Са севера, из међубрдског простора, ка селу вијуга Туловска река, раздвајајући готово спојене две Грабовнице (Велику и Малу), а после кратког тока (око 19 km) улива се у Јужну Мораву. Туловска река само у свом горњем току има стални годишњи водостај. Река извире испод шумовите Кукавице и формира се од издана, извора и потока. Јужним делом села, кроз насеље Мртвичани тече Јаничарка, која више подсећа на поток него на реку, будући да током летњег периода увек пресуши. Извире на потезу Грчки дол. Иако је Грабовница подигнута на дилувијалној тераси, бунари приватни и јавни (дубине 10-15 метара), богати су водом и има их свака трећа кућа.

У непосредној близини Грабовнице, у подножју брда Бостаниште, формирало се мало језеро „Росуља“, настало вештачким путем - ископавањем земље, која је иначе врло погодна за израду грађевинског материјала. Језеро је дубоко преко 20 метара и погодно је за риболов и купање у летњим месецима. Приликом изградње ауто-пута (коридор 10) настала су још два мања језера-рибњака у непосредној близини Јужне Мораве.

Етимологија[uredi | uredi kod]

Порекло назива Велика Грабовница, није тешко објаснити. То је насеље подигнуто у грабовом густишу, грабовој шуми. Овакво објашњење имена свог места даје готово сваки великограбовничанин.

Историја[uredi | uredi kod]

Центар Велике Грабовнице
Спомен-парк у центру Грабовнице посвећен ратницима из Балканских, Првог и Другог светског рата

У атару Мале Грабовнице на имањима породица Цакић и Цветковић, на левој обали Туловске реке, налази се археолошко налазиште „Прагон-чука“. Једно је од најбогатијих неолитских налазишта у лесковачком крају.

Први помен Грабовнице налази се у Душановој повељи из 1348. године. Тада се помиње као даровано село манастиру Хиландару. За време турака и одмах после окупације жупе Глбочице 1445. године помињу се две Грабовнице: Горња Грабовница и Доња Грабовница. Такође и Михајло Лукаревић новобрдски трговац, помиње у својој књизи дужника, Грабовницу. За време Првог српског устанка Грабовница је била на хаса имању Лесковачког Шашит-Паше, тако да су близина Лесковца и јака војна посада у граду као и стратегијски значај Солунског друма, спречили значајније учешће грабовничана у неколико буна у Лесковачкој нахији почетком 19. века. Због тога и нема Грабовнице на списку попаљених места, мада је устанак утицао на исељавање извесних великограбовничких породица. Грабовница и околина су ослобођени од турака јануара 1878. године и то после четири и по века ропства. На овом подручју, због значаја Цариградског друма вођене су тешке борбе. Одмах по ослобођењу од турака формирана је општина великограбовничка. Општина грабовничка налазила се између: губеровачке, великотрњанске и ораовачке општине. 1889. године Велику Грабовницу је посетио и ту кратко боравио у својству председника бирчаког одбора великограбовничке општине Стеван Сремац. Велики број грабовничана је дао своје животе у Балканским ратовима, првом и Другом светском рату. Током НАТО бомбардовања СРЈ грабовничка села су била мета те агресије. Последице се и данас осећају.

Месна заједница Велика Грабовница образована је 1965. године. Има свој печат, усвојени план и програм рада. Велика Грабовница је насеље збијеног типа и подељено је улицама на следеће махале: Чифлук (ембрион насеља), Росуља, Мртвичани, Трап, Добротинска, Митинска, Пешићка, Лудинска и Доња махала. Грабовница има осмогодишњу основну школу Вук Караџић, Дом Здравља као и Пошту која је јединица шире поштанске мреже. Пошта има свој карактеристични поштански број 16221. Просторни развој Грабовнице су, пре свега, диктирали Мидхад-пашин друм, главни излазни друм и остали (пољски) путеви. Како и у ком правцу су се кретали путеви у том правцу се развијала и Грабовница.

Култура[uredi | uredi kod]

У Грабовници се почетком године, 19. јануара на духовни празник Богојављење (Водице) одржава Туристичко-гурманска манифестација „Пихтијада-Грабовничке водице“ а у току лета и традиционално-меморијални турнир у одбојци. Што се тиче религије интересантно је споменути средњовековни манастир (црква) Св. Никола и цркву Св. Тројица. Грабовничани имају своју славу „Спасовдан“.

Привреда[uredi | uredi kod]

Велика Грабовница је данас релативно велико и напредно место и заједно са Малом Грабовницом и насељем Добротин има око 600 домаћинства. Године 1878. она је имала 85 домаћинства. Према месту стално гравитирају ова села: Загужане, Зољево, Тулово, Липова чука, Бара, Мала и Велика Копашница, Слатина, Падеж, Губеревац, Добротин и Бели Брег. Основно занимање грабовничана одавно је престало да буде земљорадња. Грабовница има своју земљорадничку задругу „Слога“ која је у процесу реструктурирања и приватизације. Грабовничани су традиционално везани за цигларски занат. У близини Грабовнице налазе се две циглане. У новије време основано је више предузећа и радњи нарочито за прераду дрвета. Позната су и транспортна предузећа „Симплон“, „Френки“ и „Горан“. Грабовница има и неколико ресторана, као и једну од старијих кафана у овим крајевима „Дуња“. Делимично је развијено услужно и производно занатство са неколико врста заната и пар занатских радњи.

Атар насељеног места Велика Грабовница се протеже на 1075 хектара од које површине на њиве и вртове отпада 567 хектара, на воћњаке 68 хектара, под шумом је 235 хектара и неплодно земљиште 61 хектар. Земљиште под виноградима захвата знатан простор од 83 хектара. Парцеле су уситњене (12-15 ари у просеку), а катастарски називи делова сеоског атара су следећи: Трнско ливађе, Турске њиве, Под-ваду, Моравиште, Косово, Аџијске њиве, Грчки дол, Нерезине, Турско гумно, Старо лојзе, Бостаниште, Бабин нос, Костур, Голема шума, Задујевац, Костадинов кладанац, Падалиште, Нишлијско.

Грабовница има заједнички градски водовод са Грделицом, који је изграђен 60-их година прошлог века, тако да је место снабдевено чистом планинском водом.

Демографија[uredi | uredi kod]

Црква свете тројице у селу

У насељу Велика Грабовница живи 1182 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (38,8 код мушкараца и 43,5 код жена). У насељу има 373 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,89.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1505 [1]
1953. 1563
1961. 1548
1971. 1609
1981. 1638
1991. 1570 1492
2002. 1608 1452
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.445 99,51%
Хрвати
  
1 0,06%
Украјинци
  
1 0,06%
Македонци
  
1 0,06%
Бугари
  
1 0,06%
непознато
  
3 0,20%


Референце[uredi | uredi kod]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi | uredi kod]