Bečka secesija

Izvor: Wikipedia
Mesto i sastajilište članova bečke secesije, izgradio 1897. Jozef Marija Olbriht za izložbe članova
Još jedan prikaz sastajališta članova bečke secesije
Čuvene tri sove – figure na fasadi zgrade.
Betovenov friz - detalj, nacrtao Gustav Klimt, i nalazi se na donjem spratu kuće.

Bečka secesija je pokret u umetnosti koji je nastao u Austriji, a doprineo je širenju Art Nuvoa. Formirana je 1897. od strane 19 bečkih umetnika koji pre toga napuštaju originalnu državnu asocijaciju. Prvi predsednik i glavni osnivač, bio je Gustav Klimt.

Stil secesionista[uredi - уреди]

Za razliku od drugih umetničkih pokreta ne postoji određeni stil koji bi mogao povezivati sve umetnike bečke secesije. Jedino što ih povezuje jeste sama upravna zgrada, koja se smatrala ikonom pokreta. Odmah na ulazu u zgradu stoji napisana fraza "svakom vremenu njegova umetnost, umetnosti njena sloboda". Umetnici bečke secesije imali su slobodu da isprobaju svaku vrstu umetnosti, bez obzira da li stare škole to prihvatale ili ne. Nadali su se da će stvoriti novi stil koji neće imati istorijskog uticaja kao svi umetnički radovi u prošlosti. Mladi umetnici nisu više bili spremni pa prihvate tutorstvo akademizma, zahtevali su da izlažu na mestima izvan „zakona tržišta“, da okončaju kulturni izolacionizam Beča, da pozovu strane umetnike, i da svoja dela pokažu izvan granica Austrije. Program secesije nije bio okrenut jedino estetskim načelima, već prestavlja i borbu za pravo na „slobodu umetničkog stvaralaštva“.

Secesija izdaje i svoj časopis, nazvan -{"Ver Sacrum"}- (Sveto proleće). Časopis prikazuje masu dekorativnih radova krčeći put Art Deko periodu. Gustav Klimt biće njihov saradnik čitave dve godine.

Arhitekte bečke secesije najčešće dekorišu spoljašnjost svojih zgrada sa linearnim ornamentima. Oto Vagnerova kuća Majolika u Beču (napravljena 1898.) je tipičan primer tog stila secesije kod arhitekata.

Umetnici Bečke secesije[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]