Azori
From Wikipedia
Koordinate: 36° 43' bis 39° 56' SG Š, 24° 46' bis 31° 16' ZGD
Azorska ostrva (Template:Jez-por) su portugalski arhipelag u Atlantskom okeanu oko 1500 kilometara od Lisabona i oko 3900 kilometara od istočne obale Severne Amerike. Imaju 238.767 stanovnika, po podacima iz 2002. Najznačajnija delatnost na Azorima je turizam. Arhipelag se sastoji od dever velikih i osam malih ostrva, koja se protežu na više od 600 kilometara. Ostrva definišu i pomorsku ekonomsku zonu od 1,1 miliona kilometara kvadratnih. Azori su vulkanskog porekla. Planina Piko na ostrvu Piko je visoka 2351 metar i predstavlja najviši vrh u Portugalu. Azori su u stvari vrhovi najviših planina sveta, ako se meri od baze, koja je na dnu okeana. Arhipelag Azora je jedan od dva portugalska autonomna regiona, dok je drugi Madeira.
[uredi - уреди] Istorija
Azori su bili poznati u 14. veku, što se može videti iz jednoga katalonskoga atlasa. Ponovo ih je otkrio 1427. jedan od kapetana, koji je plovio za Henrija Moreplovca. Kolonizacija tada nenastanjenog arhipelaga započela je 1439. Filip II od Španije je 1583. poslao iberijsku flotu da očisti Azore od francuskih trgovaca. Azori su se vratili pod kontrolu Portugala krajem iberijske unije Portugala i Španije. Tada je narod Azora napao dobro utvrđen garnizon Kastiljanaca. Građanski rat 1820. u Portugalu imao je svoje posledice na Azorima. Za vreme Drugog svetskog rata portugalski diktator Antonio Salazar iznajmio 1943. je Azore Britancima. To je bila promena politike, jer je dotad dopuštao samo nemačkim podmornicama i brodovima da se snabdevaju gorivom. To je bila prelomna tačka bitke za Atlantik, jer je omogućila saveznicima da obezbede vazdušnu nadmoć u sredini Atlantskog okeana. Na taj način su mogli pratiti podmornice i štititi konvoje. Amerikanci su 1944. osnovali bazu na ostrvu Santa Marija, ali ta baza je bila kratkog veka. Na ostrvu Terkeira osnovana je 1945. zajednička američko-portugalska baza. Ta baza je bila važna tokom Hladnog rata, jer su odatle patrolirale podmornice i tražile sovjetske podmornice. Osim tohga koristi se i za snabedevanje gorivom aviona na putu preko okeana.
[uredi - уреди] Geografija
Arhipelag ima umerenu klimu. Prosečna količina padavina povećava se od istoka prema zapadu i kreće se od 700 do 1600 milimetara. Ukupna površina devet ostrva je 2.355 kilometara kvadratnih. mini|450p|Panoramski pogled , Terkeira, jun 2004
- San Miguel 759 km²
- Piko 446 km²
- Terkeira 403 km²
- San Žorge 246 km²
- Fajal 173 km²
- Flores 143 km²
- Santa Marija 97 km²
- Gracioza 62 km²
- Korvo 17 km²
Tri ostrva su po površini veća od Malte. Devet ostrva je podeljeno u tri grupe, istočnu, centralnu i zapadnu. Ostrva su formirana tokom tercijara u alpinskoj fazi. Vulkanski krateri i kupe otkrivaju vulkansko poreklo ostrva. Poslednji vulkan je imao erupciju 1957, a to je bio vulkan na ostrvu Fajal. Za vreme erupcije povećala se površina ostrva.
