Antagonist angiotenzin II receptora
Antagonisti angiotenzin II receptora (blokatori angiotensin receptora, ARB, antagonisti AT1-receptora, sartani) grupa su lekova koji modulišu renin-angiotensin-aldosteronski sistem. Oni se prvenstveno upotrebljavaju u tratmanu hipertenzije (visokog krvnog pritiska), dijabetičke nefropatije (oštećenja bubrega usled dijabetesa) i kongestivnog zatajenja srca.
Medicinska primena[uredi | uredi kod]
Blokatori angiotensin II receptora se koriste za tretman hipertenzije kod pacijenata koji su netolerantni za terapiju ACE inhibitorima. Oni ne inhibiraju razlaganje bradikinina ili drugih kinina, i stoga retko uzrokuju persistentni suvi kašalj i/ili angioedem. Oni nalaze primenu u tretmanu zatajenja srca kod pacijenata koji ne tolerišu terapiju ACE inhibitorima, posebno kandesartan. Za urbesartan i losartan postoje klinički podaci koji indiciraju da su korisni u tretmanu hipertenzivnih pacijenata sa tipom II dijabetesa, i da mogu da uspore progresiju dijabetičke nefropatije. Kandesartan se eksperimentalno koristi kao preventivni treatman migrene.[1][2] Za lisinopril je utvrđeno da je manje efektivan od kandesartana u sprečavanju migrene.[3]
Blokatori angiotensin II receptora imaju različitu potentnost u pogledu kontrole krvnog pritiska, sa statistički različitim dejstvima pri maksimalnim dozama.[4]
Neki od ovih lekova deluju kao supstance kojima se povećava ekskrecija urinske kiseline urinom.[5][6]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Tronvik E, Stovner LJ, Helde G, Sand T, Bovim G. (2003). „Prophylactic treatment of migraine with an angiotensin II receptor blocker: a randomized controlled trial”. JAMA 1 (289 Pt 1): 65–9. DOI:10.1001/jama.289.1.65. PMID 12503978.
- ↑ Cernes R, Mashavi M, Zimlichman R (2011). „Differential clinical profile of candesartan compared to other angiotensin receptor blockers”. Vasc Health Risk Manag 7: 749–59. DOI:10.2147/VHRM.S22591. PMC 3253768. PMID 22241949.
- ↑ Gales BJ, Bailey EK, Reed AN, Gales MA (2010). „Angiotensin-converting enzyme inhibitors and angiotensin receptor blockers for the prevention of migraines”. Ann Pharmacother 44 (2): 360–6. DOI:10.1345/aph.1M312. PMID 20086184.
- ↑ Kassler-Taub K, Littlejohn T, Elliott W, Ruddy T, Adler E. (1998). „Comparative efficacy of two angiotensin II receptor antagonists, irbesartan and losartan in mild-to-moderate hypertension. Irbesartan/Losartan Study Investigators”. Am J Hypertens 11 (4 Pt 1): 445–53. DOI:10.1016/S0895-7061(97)00491-3. PMID 9607383.
- ↑ Dang A, Zhang Y, Liu G, Chen G, Song W, Wang B (January 2006). „Effects of losartan and irbesartan on serum uric acid in hypertensive patients with hyperuricaemia in Chinese population”. J Hum Hypertens 20 (1): 45–50. DOI:10.1038/sj.jhh.1001941. PMID 16281062.
- ↑ Daskalopoulou SS, Tzovaras V, Mikhailidis DP, Elisaf M (2005). „Effect on serum uric acid levels of drugs prescribed for indications other than treating hyperuricaemia”. Curr. Pharm. Des. 11 (32): 4161–75. DOI:10.2174/138161205774913309. PMID 16375738. Arhivirano iz originala na datum 2009-05-24. Pristupljeno 2021-08-15.