Altajske planine

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte članak Altaj.
Geografski položaj Altaja
Najviši vrh Altaja Beluha

Altaj je planinski sistem u srednjoj Aziji na razmeđi Mongolije, Kine, Rusije i Kazahstana.

Pruža se između pustinje Gobi na jugoistoku i Zapadnosibirske nizije na severozapadu u dužini od oko 2.000 -{km}-. Sastoji se od Ruskog Altaja (ili Altaja u užem smislu) Mongolskog i od Gobijskog Altaja. Najveći vrh celog sistema je Beluha sa 4.508 -{m}-, na Mongolskom Altaju.

Altaj je izvoršte velikih reka Oba i Irtiša.

Reka Katunj na Altaju

Altaj je staro gorje, građeno od kristalastih škriljaca, granita i paelozojskih naslaga, koje su u kvartaru uzdignute. Palozojske naslage obiluju željeznim, olovnom, bakarnim, cinkovim i srebrnim rudama i uggljem.

Klima je kontinentalna planinska sa prosečnom januarskom temperaturom od -15° (predgorje) do - 32° (međuplaninske kotline) i julskom od 14-16°. Godišnja količina padavina je u zapadnom i severozapadnom delu Altaja od 1000 do 2000 -{mm}-, a u jugoistočnomod 200 do 300 -{mm}-. Oko 800 -{km²}- pokriveni je lednicima, koji napajaju vodom mnogobrijne reke: Katunj, Bija, Buhtarma Čuja i dr. Šume zauzimaju oko 70% površine Altaja. Gornja granica im je 1.700 do 2.000 -{m}-.

Literatura[uredi - уреди]

  • Opća enciklopedija JLZ, Zagreb 1977.
  • Srpska porodična enciklopedija Narodna knjiga Beograd 2006.