Abdikacija

Abdikacija je pojam koji označava podnošenje ostavke na položaj državnog vođe. Prije svega ovaj pojam se ranije koristio po pitanju podnošenje ostavke okrunjenih glava to jest careva, kraljeva i slično, ali u moderno doba počeo se koristiti i po pitanju osoba na položaju predsednika.

Kroz historiju su postojale različito motivirane abdikacije, ali najčešće je do njih dolazilo zbog političkih previranja. Primer rijetkih izuzetaka od takvih prisilnih abdikacija su one koje su potpisali Dioklecijan iz nikada zadovoljavajuće objašnjenih razloga i švedska kraljica Kristina

Poznate abdikacije

• 79.pne. - Kornelije Sula
• 305. - Dioklecijan
• 1294. - Celestin V.
• 1399. - Ričard II Plantagenet
• 1444. - Murat II, sultan Osmanskog carstva
• 1556. - Karlo V., car Svetog Rimskog Carstva
• 1567. - Meri Stjuart
• 1654. - Kristina od Švedske
• 1724. - Filip V Španski
• 1759. - Karlo VII Napuljski
• 1804. - Ferdinand I
• 1814. - Napoleon
• 1830. - Šarl X Filip
• 1839. - Miloš Obrenović
• 1870. - Izabela II od Španije
• 1873. - Amadej I Španski
• 1893. - Liliuokalani
• 1917. - Nikola II., ruski car
• 1946. - Viktor Emanuel III
• 1936. - Edvard VIII od Ujedinjenog Kraljevstva
• 2000. - Jean od Luksemburga

U Wikimedijinom spremniku nalazi se još materijala vezanih uz temu:

Abdikacija