Клинци (Ваљево)
Клинци | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Колубарски |
Град | Ваљево |
Становништво | |
Становништво (2011) | 233 |
Положај | |
Координате | 44°15′00″N 19°57′07″E / 44.25°N 19.951833°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 258 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 014 |
Регистарска ознака | VA |
Координате: 44° 15′ 00" СГШ, 19° 57′ 07" ИГД
Клинци су насељено место града Ваљева у Колубарском округу са атаром површином од 470 ha. Према попису из 2002. било је 269 становника (према попису из 1991. било је 220 становника), док према резултатима пописа из 2011. у Клинцима има 233 становника.
Налазе се на петом километру пута Ваљево - Сувобор - Чачак, између села Белошевац, Петница, Жабари и Пауне, заузимајући скоро читаву косу брда која почиње над Петничком пећином и пружа се према северу. Старо село било је Паланка, и да је ту било село пре и за време косовске битке доказује и то што су се до скора изоравали крхотине судова, остаци грађе, разног алата и старог новца из турског доба.
-
Село Клинци - панорама
-
Село Клинци - поглед према селу Петница
-
Село Клинци - панорама
-
Село Клинци - поглед према Петничкој пећини и долини реке Бање
-
Село Клинци - поглед према Петничкој цркви, истраживачкој стании Петница и Петничком језеру
-
Село Клинци - фабрика воде
-
Село Клинци - панорама
-
Село Клинци - панорама
-
Село Клинци - панорама
-
Село Клинци - панорама
-
Село Клинци - панорама
-
Село Клинци - панорама
Име[uredi | uredi kod]
Име старог села било је Паланка, а то је оно место које је у средини данашњег села. По легенди у коју се и данас верује Клинци су добили име по надимку једног од својих житеља. Неки Митар, прича се, ишао је у Срем да прода волове. Пошто је продао волове, десило се да је успут обосио и купио опанке клинцима потковане. Како су опанци били слабо потковани, то се Митар подбије и од једног у ногу забоденог остане сакат, те га с тога његови сељаци прозову Митар Клинчанин.
Саобраћај[uredi | uredi kod]
Село Клинци су удаљени од Ваљева само 6 км, и до центра постоји асфалтни пут који је изграђен 1979. године. У селу нема железничке станице, а аутобуска станица постоји и из села постоји неколико полазака градског превоза.
Пољопривреда[uredi | uredi kod]
У Клинцима најразвијеније пољопривредне гране су сточарство, воћарство и ратарство. Од стоке су заступљене племените расе говеда, свиња и оваца. Код говеда најзаступљенија је раса домаћег шареног говечета у типу сименталца и мали број холштајн расе, као и мелези ове две расе. Код свиња највише има ландраса и пиетрена, и њихових мелеза. Код оваца најзаступљенији је сјенички сој, и у мањем броју виртемберг. Од житарица највише се гаје кукуруз, јечам и пшеница. У мањим количинама и зоб.
Инфраструктура[uredi | uredi kod]
У Клинцима не постоји канализација, али постоји водовод који је изграђен 1998. године. Од тада се Клинчани напајају градском водом. Село је електрифицирано 1949. године. Тада је урађена нисконапонска мрежа и стављено је четири трафостанице. У лето 2010. године постављено је и улично светло у целом селу. Такође већина кућа у селу има телефонску и интернет линију.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Клинци живи 233 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,7 година (44,6 код мушкараца и 46,8 код жена). У насељу има 84 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,20.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 267 | 99,25% | ||
Руси | 1 | 0,37% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 1 | 4 | ||
75-79 | 6 | 4 | ||
70-74 | 13 | 21 | ||
65-69 | 15 | 11 | ||
60-64 | 6 | 8 | ||
55-59 | 6 | 8 | ||
50-54 | 6 | 11 | ||
45-49 | 15 | 7 | ||
40-44 | 10 | 12 | ||
35-39 | 7 | 5 | ||
30-34 | 12 | 10 | ||
25-29 | 5 | 8 | ||
20-24 | 8 | 8 | ||
15-19 | 5 | 5 | ||
10-14 | 8 | 7 | ||
5-9 | 3 | 8 | ||
0-4 | 5 | 1 | ||
просек | 44.6 | 46.8 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 115 | 29 | 78 | 5 | 3 | - |
Женски | 122 | 21 | 76 | 23 | 2 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 65 | 30 | - | - | 11 | 4 | 4 | 7 | - | 3 |
Женски | 41 | 23 | - | - | 8 | - | - | 8 | - | - |
Оба | 106 | 53 | - | - | 19 | 4 | 4 | 15 | - | 3 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | 1 | 2 | - | 2 | - | - | - | 1 | |
Женски | - | 1 | - | - | 1 | - | - | - | - | |
Оба | - | 2 | 2 | - | 3 | - | - | - | 1 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9