Дивчибаре

Izvor: Wikipedia
Дивчибаре

Главна раскрсница у Дивчибарима
Главна раскрсница у Дивчибарима

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Колубарски
Град Ваљево
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 141
Положај
Координате 44°06′13″N 19°59′19″E / 44.103666, 19.9885
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 975 m
Дивчибаре na karti Србије
Дивчибаре
Дивчибаре
Дивчибаре (Србије)
Остали подаци
Поштански број 14204
Позивни број 014
Регистарска ознака VA


Координате: 44° 06′ 13" СГШ, 19° 59′ 19" ИГД

Дивчибаре су градско насеље и познато туристичко место града Ваљева у Колубарском округу на планини Маљен. Према попису из 2011. било је 141 стално насељених становника.

Налази се 38 километара јужно од Ваљева, а 107 километара од Београда. Пружа се од Црног врха, Паљбе, Голупца до Великог брда. Налази се на висини од 980 метара надморске висине, највиши врх – 1095m.

Туризам[uredi - уреди]

Висораван је добила назив Дивчибаре илити „девојачке баре“ у спомен на трагичну смрт једне младе девојке. Према народном предању, млада чобаница се несрећним случајем удавила, у набујалој Црној каменици.

Дивчибаре имају дугу историју бањског туризма. Сам назив помиње се још давне 1476. године у турском попису Смедеревског санџака. Значајан податак за историју бање је тај да је књаз Милош Обреновић после Другог српског устанка од свог турског побратима Дели-аге откупио читаву висораван, са све торовима и другим зиданим објектима. Познато је да је књаз Милош често посећивао овај крај, обилазио чобане и контролисао њихов рад. У близини “Господарских колиба” био је извор хладне планинске воде, касније од народа прозван књаз Милошева чесма.

Хидрографија[uredi - уреди]

Поглед са Црног Врха

Кроз Дивчибаре теку углавном реке које припадају сливовима Колубаре и Западне Мораве:

На Дивчибарама постоји мноштво извора:

Демографија[uredi - уреди]

У насељу Дивчибаре живи 205 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,2 година (46,6 код мушкараца и 49,5 код жена). У насељу има 102 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,30.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 39 [1]
1953. 43
1961. 58
1971. 64
1981. 172
1991. 130 130
2002. 235 235
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
227 96.59%
Црногорци
  
2 0.85%
Словенци
  
1 0.42%
Југословени
  
1 0.42%
непознато
  
3 1.27%


Галерија слика[uredi - уреди]

Референце[uredi - уреди]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди]