Каменица (Ниш)

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Za ostale upotrebe, v. Каменица (razvrstavanje).
Каменица

Панорама Каменице, у позадини је Каменички вис
Панорама Каменице, у позадини је Каменички вис

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Пантелеј
Становништво
Становништво (2011) 1651
Положај
Координате 43°22′20″N 21°56′19″E / 43.372166°N 21.9385°E / 43.372166; 21.9385
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 422 m
Каменица na mapi Srbije
Каменица
Каменица
Каменица (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 018
Регистарска ознака NI


Координате: 43° 22′ 20" СГШ, 21° 56′ 19" ИГД

Каменица је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на ободу Нишке котлине у подножју Каменичког виса, удаљено 8 км северно од центра Ниша.

Према попису из 2002. било је 1651 становника (према попису из 1991. било је 900 становника).

Историја[uredi | uredi kod]

Остаци античког насеља и други римски налази, поред осталих и почетак римског водовода у правцу Ниша, указују на давну насељеност овог простора. Каменица као српско село постоји још у предтурском периоду на шта указује стара сеоска црквица, а посредно и најранији турски извори. Попис из 1498. године помиње је је са 45 домаћинстава, 15 неожењених, 5 удовичких домова, 4 рајинске воденице (које раде пола године) и са приходом од 4548 акчи . Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 50 кућа, 3 удовичка домаћинства, 8 самачка домаћинства, а код села се помиње манастир Свети Ђорђе, који је са 10 калуђера био најзначајнији манастир у нишком крају у 16. веку. Процес читлучења села започет је 1743. године увођењем читлучке обавезе од стране спахије по имену Ибрахим Фахри, који је извадио ферман да му житељи Каменице дугују све дажбине за пуних шест година. После тога могао је без тешкоћа да наметне селу, поред редовних, и своје личне дажбине. У личном подјармљивању села и сами Турци су се међусобно спорили и обрачунавали. Тако су априла 1768. године у Каменицу дошла три јањичара и напала сеоског субашу Мусу и окованог га са седам сељака спровели у Ниш. Сељаци су сутрадан били обешени. Порта из Цариграда интервенисала је у овом случају опоменувши београдског везира да не дозвољава овакве радње у пашалуку које међу рајом сеју страх. Извештаји аустријских ухода из средине 18. века помињу Каменицу са 20 кућа.

У Првом српском устанку,19.маја 1809. године, у атару села Каменица одиграла се битка на Чегру, када је војвода Стеван Синђелић са својим ресавцима храбро погинуо бранећи од Турака српске шанчеве. Каменица и Горњи Матејевац су покретачи буне против спахијске експлоатације 1835. а посебно 1845. године, после чега су оба села спаљена. Каменички кнез Милоје Јовановић био је 1841. године један од вођа устанка у тзв. нишкој буни и погинуо у одсудној бици у Горњем Матејевцу.

Каменица и Горњи Матејевац су страдали и у рату за ослобођење од Турака крајем 1877. године. Иако су прошла кроз фазу читлучења, ова села сама су се откупила још пре ослобођења, а по ослобођењу поједине породице су се домогле значајних комплекса спахијске земље у својим селима, али и у Нишу и другим сеоским атариме.

Живот[uredi | uredi kod]

Од првобитног преовлађујућег сточарства и виноградарства на натуралним основама, у 20.веку тежиште се пренело на ратарство, виноградарство и стајско сточатство на преовлађујућим тржишним основама. Осим тога, после Другог светског рата наступиле су крупније промене у правцу напуштања пољопривреде с исељавањем (у Ниш), затим развој мешовите привреде, дневна миграција и излетнички туризам на Каменички вис и Чегар. На тој основи дошло је до значајне измене економске струкруре, па је у Каменици у 1971. години било 146 пољопривредних, 142 мешовита и 118 непољопривредних домаћинстава.

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Каменица живи 1317 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (40,7 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 560 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 2044 [1]
1953. 2006
1961. 1911
1971. 1530
1981. 1050
1991. 900 888
2002. 1690 1651
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
 1.507 91,27%
Роми
  
 104 6,29%
Бугари
  
 11 0,66%
Руси
  
 1 0,06%
Румуни
  
 1 0,06%
Македонци
  
 1 0,06%
непознато
  
 10 0,60%


Становништво према полу и старости [3]
м ж
? 1
  
  
 9
80+ 15
  
  
 28
75-79 24
  
  
 37
70-74 37
  
  
 37
65-69 54
  
  
 58
60-64 56
  
  
 49
55-59 52
  
  
 53
50-54 66
  
  
 70
45-49 67
  
  
 43
40-44 52
  
  
 53
35-39 54
  
  
 45
30-34 60
  
  
 56
25-29 56
  
  
 58
20-24 41
  
  
 42
15-19 48
  
  
 44
10-14 36
  
  
 40
5-9 42
  
  
 64
0-4 50
  
  
 54
просек 40.7 40.6
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 333 355 399 406 309 283 560
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова
Број домаћинстава 96 169 101 111 40 34 7 1 1 - 2.95
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/
Неудата 		Ожењен/
Удата 		Удовац/
Удовица 		Разведен/
Разведена 		Непознато
Мушки 683 161 464 42 15 1
Женски 682 100 459 100 20 3
Становништво према делатности коју обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија Производња и снабдевање... Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 318 11 - - 79 4 49 28 7 59
Женски 157 11 - - 49 1 4 28 8 6
Оба 475 22 - - 128 5 53 56 15 65
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки - 6 31 8 6 11 - - 19
Женски 3 4 6 12 19 5 - - 1
Оба 3 10 37 20 25 16 - - 20

Галерија слика[uredi | uredi kod]

  • Каменица, Чегар. Споменик Стевану Синђелићу и његовим Ресавцима
    Каменица, Чегар. Споменик Стевану Синђелићу и његовим Ресавцима
  • Излетиште Каменички вис, место за освежење
    Излетиште Каменички вис, место за освежење
  • Каменички вис, споменик који доминира околином
    Каменички вис, споменик који доминира околином
  • Каменички вис, место за ложење ватре
    Каменички вис, место за ложење ватре
  • Каменички вис, дивље свиње у мини зоо-врту
    Каменички вис, дивље свиње у мини зоо-врту

Референце[uredi | uredi kod]

  1. ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi | uredi kod]

  • Енциклопедија Ниша, издање Градина - Ниш, 1995.г., природа, простор, становништво, pp. 65.

Спољашње везе[uredi | uredi kod]

Портал Србија
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Каменица_(Ниш)&oldid=41595904