Рујник

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Рујник

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Црвени Крст
Становништво
Становништво (2011) 569
Положај
Координате 43°23′19″N 21°52′35″E / 43.3885°N 21.8765°E / 43.3885; 21.8765
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 459 m
Рујник na mapi Srbije
Рујник
Рујник
Рујник (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 018
Регистарска ознака NI


Координате: 43° 23′ 19" СГШ, 21° 52′ 35" ИГД
Рујник је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у планинском подручју Попове главе и Црног врха, на око 9 км северно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 569 становника (према попису из 1991. било је 585 становника).

Историја[uredi | uredi kod]

Налази преисторијског, као и римског и византијског порекла указују на давну насељеност сеоског простора. На брду Кременац нађено је много обрађеног и полуобрађеног камена. О овом селу нема података из словенског средњовековног и раног турског периода. Први службени податак о њему датира из 1783/84. године и то из извештаја аустријских ухода, који га помињу као село с око 40 кућа. Међу селима (121 село) страдалим у време Милојеве и Срндакове буне 1841. године налази се и Рујник. Ослобођење од Турака затекло га је као мање село са двадесетак задружних домаћинстава.

После ослобођења од Турака већина домаћинстава се домогла већих комплекса земљишта, али с распадањем породичних задруга почео је већ крајем 19. века процес земљишног уситњавања. Због свог брдско-планинског смештаја и претежне упућености на шумско-сточарску привреду, Рујник је у односу на Хум, Каменицу, Горњи и Доњи Комрен и друга котлинска села, испољавао знаке слабијег имовног положаја. У атару су запажене појаве угља, али без покушаја експлоатације. Због тога су се већ крајем 19. века и у првој половини 20. века јавиле тенденције печалбарења, допунског привређивања и исељавања.

После Другог светског рата, нарочито шездесетих година 20. века, ојачао је процес прелажења на градска радничка занимања, али најчешће уз задржавање сеоских поседа и јачање мешовите привреде. Године 1971. Рујник је имао 74 пољопривредна, 66 мешовитих и 5 непољопривредних домаћинстава.

Демографија[uredi | uredi kod]

Крајем 19. века (1895) Рујник је мање село с 34 задружних домаћинстава и 344 становника, а године 1930. у њему је живело 57 домаћинстава и 380 становника.

У насељу Рујник живи 465 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,5 година (44,9 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 171 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 723 [1]
1953. 790
1961. 829
1971. 741
1981. 647
1991. 585 575
2002. 572 569
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
548 96,30%
Роми
  
13 2,28%
Црногорци
  
1 0,17%
непознато
  
6 1,05%


Референце[uredi | uredi kod]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi | uredi kod]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 186.

Спољашње везе[uredi | uredi kod]