Рујник
| Рујник | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Црвени Крст |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 569 |
| Положај | |
| Координате | 43°23′19″N 21°52′35″E / 43.3885°N 21.8765°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 459 m |
  Рујник Рујник (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Координате: 43° 23′ 19" СГШ, 21° 52′ 35" ИГД
Рујник је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у планинском подручју Попове главе и Црног врха, на око 9 км северно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 569 становника (према попису из 1991. било је 585 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Налази преисторијског, као и римског и византијског порекла указују на давну насељеност сеоског простора. На брду Кременац нађено је много обрађеног и полуобрађеног камена. О овом селу нема података из словенског средњовековног и раног турског периода. Први службени податак о њему датира из 1783/84. године и то из извештаја аустријских ухода, који га помињу као село с око 40 кућа. Међу селима (121 село) страдалим у време Милојеве и Срндакове буне 1841. године налази се и Рујник. Ослобођење од Турака затекло га је као мање село са двадесетак задружних домаћинстава.
После ослобођења од Турака већина домаћинстава се домогла већих комплекса земљишта, али с распадањем породичних задруга почео је већ крајем 19. века процес земљишног уситњавања. Због свог брдско-планинског смештаја и претежне упућености на шумско-сточарску привреду, Рујник је у односу на Хум, Каменицу, Горњи и Доњи Комрен и друга котлинска села, испољавао знаке слабијег имовног положаја. У атару су запажене појаве угља, али без покушаја експлоатације. Због тога су се већ крајем 19. века и у првој половини 20. века јавиле тенденције печалбарења, допунског привређивања и исељавања.
После Другог светског рата, нарочито шездесетих година 20. века, ојачао је процес прелажења на градска радничка занимања, али најчешће уз задржавање сеоских поседа и јачање мешовите привреде. Године 1971. Рујник је имао 74 пољопривредна, 66 мешовитих и 5 непољопривредних домаћинстава.
Демографија[uredi | uredi kod]
Крајем 19. века (1895) Рујник је мање село с 34 задружних домаћинстава и 344 становника, а године 1930. у њему је живело 57 домаћинстава и 380 становника.
У насељу Рујник живи 465 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,5 година (44,9 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 171 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 548 | 96,30% | ||
| Роми | 13 | 2,28% | ||
| Црногорци | 1 | 0,17% | ||
| непознато | 6 | 1,05% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 0 | ||
| 80+ | 8 | 7 | ||
| 75-79 | 13 | 14 | ||
| 70-74 | 25 | 33 | ||
| 65-69 | 23 | 23 | ||
| 60-64 | 21 | 17 | ||
| 55-59 | 17 | 12 | ||
| 50-54 | 31 | 20 | ||
| 45-49 | 21 | 20 | ||
| 40-44 | 13 | 14 | ||
| 35-39 | 14 | 14 | ||
| 30-34 | 15 | 18 | ||
| 25-29 | 17 | 12 | ||
| 20-24 | 16 | 14 | ||
| 15-19 | 12 | 19 | ||
| 10-14 | 9 | 21 | ||
| 5-9 | 12 | 14 | ||
| 0-4 | 17 | 12 | ||
| просек | 44.9 | 44.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 247 | 48 | 179 | 17 | 3 | - |
| Женски | 237 | 29 | 178 | 28 | 2 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 125 | 12 | - | - | 54 | 2 | 8 | 8 | 2 | 12 |
| Женски | 41 | 11 | - | - | 11 | - | - | 5 | - | 3 |
| Оба | 166 | 23 | - | - | 65 | 2 | 8 | 13 | 2 | 15 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | - | 2 | 1 | 2 | - | - | - | 21 | |
| Женски | - | 1 | 1 | 2 | 1 | - | - | - | 6 | |
| Оба | 1 | 1 | 3 | 3 | 3 | - | - | - | 27 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 186.
Спољашње везе[uredi | uredi kod]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
