Мезграја (Ниш)
Za ostale upotrebe, v. Мезграја (razvrstavanje).
| Мезграја | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Црвени Крст |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 575 |
| Положај | |
| Координате | 43°23′21″N 21°47′02″E / 43.389166°N 21.783833°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 165 m |
  Мезграја Мезграја (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Координате: 43° 23′ 21" СГШ, 21° 47′ 02" ИГД
Мезграја је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на алувијалној тераси Јужне Мораве у суповачком пролазу, на граници Нишке и Алексиначке котлине, на око 12 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 575 становника (према попису из 1991. било је 607 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Оскудност преисторијских, античких и средњовековних налаза упућује на могућност непостојања села у далекој прошлости. Овакву могућност поткрепљује чињеница меандрирања и мењања речног тока Јужне Мораве на сектору Мезграја у прошлости. О овом селу нема података ни из турског периода све до 1833. године кад се заједно с околним селима помиње у рајинским побунама („размирицама“). После неуспеле нишке буне 1841. године помиње се Мезграја као село које је помагало хајдуке.
По ослобођењу од Турака село је почело да се обнавља и јача напуштајући постепено натуралне и прелазећи на тржишне облике привређивања, с примарном оријентацијом на ратарство и повртарство. Напретку села битно је допринела изградња железничке пруге Београд - Ниш 1884. године, која је Мезграју, укључујући и београдски друм, угодно везала с нишким тржиштем. Ова околност је допринела томе да село после Другог светског рата, осим што је иселило један број радно способног становништва (пре свега у Ниш), постане имиграционо привлачно за поједина радничка домаћинства из удаљенијих и сиромашнијих села. На тој основи развој становништва је добио стагнантан облик с прилично израженим економско-социјалним структуралним променама, што се види из податка да је у Мезграји 1971. године живело 55 пољопривредних, 65 мешовитих и 36 непољопривредних домаћинстава.
Демографија[uredi | uredi kod]
Крајем 19. века (1895. године) село је имало 39 кућа и 319 становника, а године 1930. у њему су живела 92 домаћинства и 597 становника.
У насељу Мезграја сада (2002. године) живи 467 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (39,6 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 178 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 569 | 98,95% | ||
| Мађари | 2 | 0,34% | ||
| Муслимани | 1 | 0,17% | ||
| Југословени | 1 | 0,17% | ||
| непознато | 1 | 0,17% | ||
| м | ж | |||
| ? | 3 | 1 | ||
| 80+ | 5 | 8 | ||
| 75-79 | 9 | 14 | ||
| 70-74 | 13 | 14 | ||
| 65-69 | 13 | 16 | ||
| 60-64 | 11 | 21 | ||
| 55-59 | 18 | 16 | ||
| 50-54 | 29 | 23 | ||
| 45-49 | 33 | 17 | ||
| 40-44 | 19 | 25 | ||
| 35-39 | 20 | 23 | ||
| 30-34 | 14 | 15 | ||
| 25-29 | 15 | 16 | ||
| 20-24 | 14 | 23 | ||
| 15-19 | 29 | 21 | ||
| 10-14 | 21 | 12 | ||
| 5-9 | 22 | 7 | ||
| 0-4 | 4 | 11 | ||
| просек | 39.6 | 42.7 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 245 | 72 | 150 | 14 | 7 | 2 |
| Женски | 253 | 44 | 155 | 48 | 5 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 117 | 4 | - | - | 35 | 5 | 9 | 7 | 8 | 22 |
| Женски | 51 | - | - | - | 13 | - | - | 10 | 4 | 3 |
| Оба | 168 | 4 | - | - | 48 | 5 | 9 | 17 | 12 | 25 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 2 | 5 | 1 | 15 | 2 | - | - | 2 | |
| Женски | - | 1 | - | 4 | 15 | 1 | - | - | - | |
| Оба | - | 3 | 5 | 5 | 30 | 3 | - | - | 2 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература[uredi | uredi kod]
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 96.
Спољашње везе[uredi | uredi kod]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
