Ајурведа

Izvor: Wikipedia

Ајурведа [1] што на санскриту आयरवद (ayuh - живот и veda - наука, знање) [н 1] значи „наука о животу“ је традиционална индијска наука о здрављу (стара колико и људски род), чији се принципи лечења заснивају на светом и природном начину живљења. Индијска медицина, ајурведа, посматра и анализира људски живот и његово здравље кроз јединство тела, духа и ума и описује кориснe, бескорисне, срећне и несрећне аспекте живота. Здравље је дефинисано као; стање еквилибријума dosha (хумоура), agni (дигестивних сокова, ензима и хормона), dhatu (ткива) и нормалног излучивање mala (отпадних материја), заједно са срећним стањем atma (душе), indriya (сензорних и моторних органа) и manas (ума). [2][3]

Синоними[uredi - уреди]

Ајурведа медицина • Традиционални азијских медицине (ТАМ) • Традиционалне индијске медицина (ТИН) [4]

Историјат[uredi - уреди]

Стара индијска медицина у себи обједињује искуства древних филозофа и прастару мудрост религиозних мудраца Ришија. Традиционални записи о ајурведи датирају од пре 5000 година.

Ригведа из (2000. п.н.е.) је најстарија забележени документ о лековитим својствима и употреби биљака у Индији. Ову традицију наставили су други древни текстови, Атарваведа (Atharvaveda, 1500. п.н.е.-1000. п.н.е.), у којима је описан још већи број врста биљака и наведени основни појмове из ове области. [[Датотека:Shushrut statue.jpg|thumb|thumb|Махариши Сушрута један од оснивача ајувердске медицине]] У (1000. п.н.е.), Пунарвасу Атреиа (управник медицине школе) и Диводас Данвантари (управник хируршке школе) преносили су стечена знање и изводили практичну обуку са својим ученицима. Бриљантни научници потекли у овим школама међу којима еминентно место заузима Махариши Сушрута, [н 2] верно су документовали учења и правила својих управника у њиховим зборницима, популарно познатим као „Charaka Samhita“ [5] [6] и „Sushruta Samhita“ [7] „Charaka Samhita“ и „Sushruta Samhita“ су основни документи ајурведе, који су допуњени хиљадама нових додатака на основу вишегодишњих посматрања и праксе. Кроз вишемиленијумску историју на ајурведе су утицали Арапи, али се начела ајурведе увек остала једнака, без обзира на школе којих је било много и многих ајурведских лекара који су оформили своје школе, што је ову науку још додатно обогатило.

У земљама Запада ајруведе започео је да ради Махариши Махеш Јоги, оснивач програма Трансценденталне Медитације, 1980. са тројицом врхунских индијских ајурведских специјалиста: др В. М. Двиведијем (у то време највећим светским стручњаком за ајурведску фармакопеју), др Б. Д. Тригуном (највећим светским стручњаком за пулс дијагнозу) и др Баларађaj Махаришијем (тада највећим познаваоцем лековитог биља у свету). Они су обновили ово древно знање и назвали га Махариши Ајурведа, и основали медицински савет и осмислили аутентичне биљне формуле у складу са ајурведским текстовима. Убрзо потом они су основали и међународну мрежу лекара, клиника и школа посвећених искорењивању болести, нудећи савршено здравље људима свих нација [2].

Нови правац ајурведа је свој начин рада прилагодио савременом начину живљења („како би га западњаци могли разумети“), уз очување основних начела ајурведе. Зато она и данас налази примену у дијагностици и лечењу разних болести иако њена начела произлазе из основних начина приступања животу који је типичан за индијски начин размишљања [8].

Ајурведа је као метода традиционалне (алтернативен и комплементарне) медицине призната од стране Светске здравствене организације 1977.

Гране ајурведе[uredi - уреди]

Ајувердска апотека у Индији

Ајурведа се дели на:

Предности ајурведа[uredi - уреди]

Предности ајурведе, у поређењу са савременом медицином у тренутној фази њеног развоја, управо је у томе што ајурведа много раније препознаје „неравнотежу“ у телу. У ајурведи постоји шест степена развоја болести, односно неравнотеже флуида који чине индивидуалну конституцију. Сваки степен има своје симптоме. Савремена клиничка медицина може дијагностиковати болест, тек на петом степену њеног развоја по ајурведи, када се...„неравнотежа толико продуби и флуиди изађу из својих тзв. „домова“ и нађу „слабу тачку“ и у њој се „населе“.

Аспект превентиве је у ајурведи изузетно наглашен. Свакако да у ранијем препознавању симптома постоји предност ајурведе, код човека који има сензибилан однос према свом телу и духовности када га неравнотежа притиска. Здравом човеку је увек био тежак задатак да дефинише свој однос према себи и свету, према животу, према универзуму или Богу, у свим периодима од људског постанка...Ако је тај однос нескладан, ако особа на себе и на своју слободну вољу не гледа као на део целине, онда је реч о тешком недостатку ума, који се пре или после одражава на физиолошко здравље.

Зато је један од основних приступа ајурведе помоћ особи да промени свој унутрашњи доживљај живота. У супротном се може догодити да се у физички излеченом телу болест поново јави, јер матрица ума остаје иста. У одређеном тренутку (на шта га често натера сам живот), човек мора свесно да одлучи да се промени. Али најчешће та одлука мора претходно сазрети и зато није сваки човек спреман на промене у свом животу док за то не настане право време. И то је део ајурведе и животне мудрости уопште, јер често болест је заправо знак доласка тог времена.

Концепт и фундаментални принципи ајурведа[uredi - уреди]

Ајурведска медицина није „производ“ неке научне мисли, већ филозофија древних мудраца и њихових спознаја о вишим стањима, природним законима и начину на који они функционишу и утичу на оранизам човека. Зато основне теорије и принципи ајурведа праксе потичу из искуства. То су констатације (закључци) настали након четири спознајна облика испитивања, односно; aptopadesha (ауторитативних изјава), pratyaksha (перцепције), anumanа (закључивање) и yukti (образложење), како је наведено у „Charaka Samhita“.

Ајурведа се заснива на принципу да су целокупни универзум и људско тело једна целина, и да зато исти принципи владају у оба система. Промене које се дешавају у универзуму, кроз време, такође настају и у људском телу. Дакле, супстанце природног порекла су сродне људском телу и помажу му да одржи равнотежу својих система. Како универзум тако и људско тело састоје се од пет елемената. Избалансирано стање ових елемената у телу доноси здравље, а неравнотежа доводи до развоја болести. Елементарни састав тела објашњен је у теоријама dosha, dhatus и mala, које су основни принципи у ајурведи. Из ових принципа произашао је и циљ ајурведе; „постизање равнотежа између doshas-а и dhatus-а, за које се верује да донесе здравље и дуговечност“.

Концепт ајурведске физиологије, патологије, дијагноза, медицине и терапије, заснива се на доктрини tridoshas: vata, pittа и kapha. Они су означени као dosha због своје способности да кваре друге doshе и као dhatus или подршка телу. Dosha је присутна у свакој ћелији и креће се кроз све канале тела. Dosha у свом нормалном стању, је главна подршка тела, а уопштено говорећи активности;

Седам dhatus, су основна ткива тела, која такође делују као подршка организму, када су у нормалном стању. Она су:

Када се одлаже, dhatus настаје „prasada“ стање, које погодује синтези супстанци у телу, а када је то стање ненормално (нарушено), верује се да оно погодује настанку болести.

Термин mala означава отпадне производе организма, а главни делови тела за излучивање „отпада“ су; mutra (мокраће), purisha (фекалија) и svedа (зноја). Аgni (биосагоревање) одговара на дејство разних сокова за варење, ензима, хормона итд, који су укључени у процес варења хране и метаболизам.

Тако, ајурведа има за циљ да одржи или поново успостави равнотежу dosha, dhatu и mala, проходност srotas-а (канала), и здраво стање agni-а. Ајуверда лечи животном енергијом, која је универзално примењива и својство сваке особе, без обзира на поднебље. Зато је повратак природи, у основи ајурведе правца у традиционалној медицини, која лечи, а сви остали који се баве лечењем само настоје да човека поново хармонизују, враћајући га природи [9].

Ајурведска фармакологија[uredi - уреди]

Употреба ајурведа лекова је веома популарно у Индији - а у последње време њихова примена прихваћена је и непрестано расте у другим земљама света. Ово потврђује недавно истраживање која је спровела NCCAM у САД, које је показало да око 751.000 људи у Сједињеним Америчким Државама повремено копристи ајурведу, и да је 154.000 људи ову методу користило у последњих 12 месеци. [10] У складу са повећаним потребама за услугама и лековима ајуверде све више је расла и забринутост за безбедност ајурведских лекова [11][12] Да су сумње донекле оправдане наводи студија објављена 2008. у „Часопису америчког медицинског удружења“ (енгл. Journal of the American Medical Association), да скоро 21% ајурведских лекова - на бази биља који се у лечењу користе у Индији већ хиљадама година - у свом саставу садрже олово, живу или арсен[13] .

У Ајурведи, се као лекови користе; супстанце природног порекла, укључујући целе биљке или њиховe деловe, деловe животиња и минералa, било самостаално или у различитим комбинацијама. Осим тога, ајуверда користи и разне друге мере у покушају да очува здравље у здравој особи и ублажи поремећаје ума и тела. Ове супстанце делују на принципима samanya (хомологих) и visesha (антагонистичких) активности. У случајевима болести, или неравнотеже; dosha, dhatu и mala, рационално коришћење доступних природних супстанци има за циљ да поврати нормалност у организму.

Састав елемената у лековима и исхрани је проучаван у смислу различитих особина, у даљем тексту rasa, guna, virya, vipaka и prabhava. Ефекат и деловања лекова или исхране зависи од ових својстава.

  • Rasa (укус): је својство лека које открива језик. Постоји шест различитих rasa- укуса, од којих сваки има „превласт два елемента“ који репрезентују карактеристике ових елемената. Администрација лека садржи одређену етничку (групну) припадност која појачава rasa (укусе) у телу и смањује сопствену супротност. Шест укуса су; слатко (madhura), кисело (amla), слано (lavana), опоро (katu), горко (tikta) и адстригентно (стежуће) (kashaya).
  • Guna: је својство лека откривено од стране чулних органа, осим језик. Њих има око 20 и представљају карактеристике елемената. Постоји и 10 пара контрастних карактеристика • мучно (guru)—светло (laghu) • досадно (manda)—оштоумно (tikshna) • хладно (sita)—топло (ushna) • масно (snigdha)—безмасно (ruksha) • глатко (slakshna)—грубо (khara) • непокретно (sthira)—мобилно (sara) • меко (mridu)—тврдо (kathina) • јасно (visada)—љигаво (picchila) • чврсто (sandra)—течно (drava) • гломазно (sthula)—фино (sukshma).
  • Virya: је својство лека које означава његову потентност. Постоји осам virya, које представљају активности guna. Она се може разврстати у две широке категорије - sit (хлађење) и ushna (грејање).
  • Vipaka: означава стање rasas након варења што показује њихову активност. Постоје три vipakas-а. Слатког укуса постаје madhura vipaka; киселим и сланим укусима постају amla vipaka и опор, горак и опор укус постаје katu vipakа. Исти елементи доминирају као у оригиналну rasas, са одговарајућом активношћу.
  • Prabhava: посебна својства неких лекова, која се не могу објаснити саставом њихових елемента.

Ајурведска патологија[uredi - уреди]

Према ајурведи, постоје три главна узрока болести;

  • asatmyendriyartha samyoga (неселективна употреба чула и њихових објеката),
  • prajnaparadha (грешка интелекта која је резултирала губитком дискриминације између здравог и нездравог са каснијим препуштању штетним дијетама и понашању) и
  • parinama (сезонске варијације, космичких ефеката и ефеката времена).

Pancha lakshana nidana, су пет компоненти патологије болести, које помажу у дијагностици. Оне су nidana (узрочник), purvarupa (продромални симптом), rupa (знаци и симптоми), samprapti (патогенеза) и upashay (елементи непријатељски расположени према болести и узроку).

Концепт shat kriyakala (шест фаза патогенезе) је од виталног значаја у ајурведи за разумевање патолошких стања (samprapti) од dosha који доводе до болести. То су chay (акумулација), prokopа (погоршање), prasara (прелив), sthanasamsraya (локализација), vyakti (манифестација) и bheda (класификација или распад) од dosha.

Болест се у ајурведи третира на један од три главна начина;

  • nidana parivarjana (избегавање узрочника и провокативних фактора),
  • shodhana и panchakarma (терапија чишћења) и
  • shamana (палијативна терапија).

Ајурведска дијагностика[uredi - уреди]

За дијагнозу болести ајурведа употребљава пулс дијагнозу, у току које искусан ајурведски терапеут, опипавајући са три прста квалитете пулсног таласа изнад радијалне артерије, за неколико минута може да открије неравнотежу у организма и бројне болести не само кардиоваскуларног система, већ и бројна друге поремећаје (дијабетес, тумор, мускулоскелеталне болести и астму), у раним стадијумима, када нема било каквих клиничких симптома и када благи облици интервенције могу бити довољни.

Ајурведска пулс дијагноза, обједињава два енергетска принципа (доше и субдоше) одговорна за пацијентово клиничко стање, који се осећају као облици вибрација на радијалној артерији. Присусутво и локација ових вибрационих квалитета у пулсу указују терапеуту на специфичне обрасце баланса и дисбаланса који леже у основи пацијентовог стања и одговорни су за њега.

Вештина читања пулса зависи од обучености, увежбаности и будности дијагностичара. Током обуке консултант прво опипава свој пулс стотинама пута свакога дана и тако постаје блиско упознат са тиме како се пулс мења у различитим околностима. Следећи корак је вршење бројних мерења на пацијентима. Врхунски стручњаци за ајурведску пулс дијагнозу у року од свега неколико минута могу да открију и одреде све прошле, постојеће или могуће неравнотеже у духу и телу пацијента. На основу ових налаза, дају се препоруке за решавање постојећих и спречавање будућих неравнотежа, што води ка остваривању савршено сређеног функционисања духа и тела.

Ајурведска терапија[uredi - уреди]

Лечење ајурведа методама код појединих пацијената може успешно отклонити симптоме болести, отклањајући њене узроке и у том циљу ајурведа примењује различите терапеутске методе.

Лекови су пре свега биљни препарати (међу којима су нама најпознатије црни и бели лук, аспарагус, ананас, алое вера, зимска трешња), препарати различитих уља и минерала у облику чајева, капсула или таблета.

За лечење болести ајурведа примењује и телесне вежбе, јогу и друге технике вежбања, (за које се сматра да су најделотворније вежбе за тело за које се до сада зна). Оне помажу код поремећаја функционисања енергетских центара - „чакри“ које су у одређеним деловима тела уско повезане са стањем кичме. Вежбањем јоге, отвара се главна енергетска осовина уздуж кичме, а потом и етерични канали којима „путује“ животна енергија.

Кључни део терапије је и исхрана - храна коју конзумирамо трипут на дан током целог живота одређује нас на врло значајан начин.

Постоје још многи други приступи у ајурведи који су егзотичнији па се на нашем подручју ретко и користе. Неке од терапијских мера прописане у ајурведи су следеће;

  • brimhana (промоција правилне телесне тежине)
  • langhana (производња лакоће у телу)
  • svedana (дијафореза)
  • stambhana (расхлађивање; држање леђа; провера)
  • rukshna (храпављење)
  • snehana (uncting/anointing)
  • rasayana (промотивна терапија)
  • vajikarana (афродизијак)
  • samsodhana (правилно пречишћавање отклањањем нечистоћа)
  • ahara (храна)
  • achara (понашање)

Извори[uredi - уреди]

  1. Ayurveda Encyclopædia Britannica
  2. 2.0 2.1 Ajay Sharma, “Ajurveda-tradicionalni vid lečenja u Indiji”, Skripta-Medicinski fakultet u Nišu, 2008.
  3. WHO, Origin and principles of Ayurveda, Benchmarks for training in Ayurveda [1]
  4. ((en)) AYURVEDA, Also Known As: на Natural Medicines Comprehensive Database
  5. Sharma PV, translator. Charaka Samhita, Vol. I. Varanasi, India, Chaukhambha Orientalia, Varanasi, 1981.
  6. Sharma PV, translator. Charaka Samhita, Vol. II, Varanasi, India, Chaukhambha Orientalia, 1983.
  7. Sharma PV, translator. Susruta Samhita, Vol. I. Varanasi, Chaukhambha Visvabharti, 1999:1-54.
  8. Alternativno lečenje u zdravstvu i medicini, Tom 8 No.5.3,93-103, septembar 2002.
  9. Emina Ćirić Ajurveda: Sklad čoveka i kosmosa, Samo priroda leči! [2]
  10. Ayurvedic Medicine Available from: [3] (Last Accessed on 2007 September 7)
  11. Thatte UM, Rege NN, Phatak S, Dahanukar SA. The flip side of ayurveda? J Postgrad Med 1993;39:179-82.
  12. Gogtay NJ, Bhatt HA, Dalvi SS, et al . The use and safety of non-allopathic Indian medicines. Drug Saf 2002;25:1005-19.
  13. Szabo, Liz (August 26, 2008)). "Study Finds Toxins in Some Herbal Medicines". USA Today (McLean, VA: Gannett Co).

Напомене[uredi - уреди]

  1. Санскрит је древни језик из кога су потекли сви индо-европски језици
  2. Махариши Сушрута је древни индијски лекар, хирург и учитељ за кога постоји општа сагласност о његовој величини, али и значајне контроверзе о његовој тачној старости и периоду живота. По Макс Неубургеру Сушрута је живео у 1. веку нове ере до 10. века нове ере. По другима између 500. - 1500. п.н.е.

Библиографија[uredi - уреди]

  • David Frawley, Ayurvedic Healing, Lotus Press, Twin Lakes, Wisconsin
  • A.S. Chopra (2003). in "Ayurveda", Medicine Across Cultures, edited by Selin, Helaine & Shapiro, H. 75-83. Kluwer Academic Publishers. United States of America: ISBN|1-40201-166-0.
  • Girish Dwivedi & Shridhar Dwivedi (2007). History of Medicine: Sushruta – the Clinician – Teacher par Excellence.National Informatics Centre|National Informatics Centre (Government of India).
  • Stanley Finger (2001). Origins of Neuroscience: A History of Explorations Into Brain Function. US: Oxford University Press. ISBN|0-19514-694-8.
  • P.N.V. Kurup (2003) in "Ayurveda—A Potential Global Medical System", Scientific Basis for Ayurvedic Therapies edited by Mishra, L.C. 1-14. CRC Press: ISBN|0-84931-366-X.
  • P. Kutumbian (2005). Ancient Indian Medicine. Orient Longman. ISBN|8-12501-521-3.
  • Lock, Stephen etc. (2001). The Oxford Illustrated Companion to Medicine. USA: Oxford University Press. ISBN|0-19262-950-6.
  • K.S. Mitra & P.R. Rangesh (2003). in "Irritable Colon (Grahni)", Scientific Basis for Ayurvedic Therapies edited by Mishra, L.C. CRC Press: ISBN|0-84931-366-X.
  • H. M. Sharma & Gerard C. Bodeker (1997). in Alternative Medicine (medical system). Encyclopedia Britannica 2008.
  • E. Ashworth Underwood & P. Rhodes (2008). in History of Medicine. Encyclopedia Britannica 2008.
  • D. Wujastyk (2003). The Roots of Ayurveda: Sélections from Sanskrit Medical Writings. Penguin Classics: ISBN|0-14044-824-1 .
  • Department of Ayurveda, Yoga and Naturopathy, Unani, Siddha and Homoeopathy (AYUSH). Ayurvedic formulary of India, Part I (2nd revised English ed). New Delhi, Ministry of Health and Family Welfare, 2003.
  • Department of Ayurveda, Yoga and Naturopathy, Unani, Siddha and Homoeopathy (AYUSH). Ayurvedic formulary of India, Part II (1st English ed.). New Delhi, Ministry of Health and Family Welfare, 2000.
  • Department of Ayurveda, Yoga and Naturopathy, Unani, Siddha and Homoeopathy (AYUSH). The Ayurvedic pharmacopoeia of India, Part I, Vols. I–V. New Delhi, Ministry of Health and Family Welfare, 2004.
  • WHO guidelines on good agricultural and collection practices (GACP) for medicinal plants. Geneva, World Health Organization, 2003.
  • WHO guidelines for assessing quality of herbal medicines with reference to contaminants and residues. Geneva, World Health Organization, 2007.
  • WHO guidelines on good manufacturing practices (GMP) for herbal medicines. Geneva, World Health Organization, 2007.
  • WHO guidelines on safety monitoring of herbal medicines in pharmacovigilance systems. Geneva, World Health Organization, 2004.

Спољашње везе[uredi - уреди]