Žitarice

Izvor: Wikipedia

Žitarice su jednogodišnje biljke iz familije trava (Gramineae), čiji zrnasti plodovi (žita) služe za ishranu i kao sirovina u prehrambenoj industriji. Nazivaju se i hlebna žita ili cerealije.

Plodovi žitarica su bogati ugljenim hidratima,belančevinama,celulozom,mineralnim materijama i vitaminima.

U prvom redu to su: pšenica (tricium), raž (secale), ječam (horedum), pirinač (oriza), ovas (avena) i kukuruz (zea mays). Pored navedenih u žita se ubrajaju proso (panicum), sirak (sorgum), heljda i hibrid pšenice i raži pod nazivom triticale.

Prema nekim botaničkim osobinama, žita se dele na prava ili strna, koja imaju cvet u obliku klasa i prosolika čiji je cvet u obliku metlice. U prava ili strna žita ubrajaju se pšenica, raž, ječam i ovas, a u prosolika pirinač i kukuruz.

Žita se dele i prema načinu prerade. Žita koja se prerađuju mlevenjem imaju naziv mlinske sirovine, dok žita koja se prerađuju ljuštenjem imaju zajednički naziv ljuštine.

Najznačajnija mlinska sirovina svakako je pšenica. Osnovna sistematizacija je botanička. Ekonomski najznačajnija je obična pšenica (tricium aestivum). Druga po značaju tvrda pšenica (tricium durum) a slede engleska pšenica (tricium tugidum), patuljasta pšenica (tricium compactum) i druge. Pšenica se grupiše i prema vremenu setve odnosno žetve. Po ovoj podeli sve pšenice svrstavaju se u tri grupe. Prvu grupu čine ozime, drugu jare a treću čine fakultativne pšenice.

Sadržaj/Садржај

Raž[uredi - уреди]

Sa stanovišta prerade interesantna su samo dve vrste i to varijetet vilgare. Pored rada na selekcijama raži i pšenice, u poslednje vreme dosta se radi na njihovom ukrštanju pri čemu se dobijaju hibridi pod nazivom tritikale (triticale). i bolikonica (bolocenius) koristi se za oplodnju

Ječam[uredi - уреди]

Sve forme ječma svrstane su u jednu vrstu pod nazivom hordeum sativum jesen i to:

  • I grupa - višeredi ječam
  • II grupa - prelazni ječam
  • III grupa - dvoredi ječam
  • IV grupa - nepotpuni ječam
  • V grupa - labilni ječam

Selekcija ječma ide u dva osnovna pravca i to prema nemeni. Ječam namenjen za proizvodnju slada i ječam namenjen za animalnu i humanu ishranu treba da je sa što većim udelom belančevina. I u jednom i u drugom pravcu do sada je selekcionisan veliki broj sorti, koje su prilagodjene određenim agroekološkim uslovima.

zob[uredi - уреди]

Zbog nekoliko zahteva sa povećanom količinom vodenog taloga rasprostranjenost ovsa je relativno mala. Većina kulturnih formi ovsa se deli na ovas metličar i ovas zastavičar. Obe podvrste imaju više varijateta koji se razilikuju po broju zrna. U okviru svakog varijateta selekcionisano je više sorti.

Pirinač[uredi - уреди]

Sve kulturne forme pirinča spadaju u jednu vrstu pod na zivom običan pirinač (orizea sativa). U toj se vrsti razlikuje veliki broj varijateta koji se razliuju prema prisutnosti ili odsustvu osja, boji osja i plevice, boji, veličini i obliku zrna i drugim osobinama. U okviru varijateta do sada je selekcionisano više hiljada sorti.

Kukuruz[uredi - уреди]

Kukuruz se može svrstati u sledeću grupu: kokičar, tvrdunac, zuban, mekunac, vošteni kukuruz, šećerac i plevičar. Pored nabrojanih ima i drugih grupa koje nisu značajne sa stanovišta industrijske prerade. Od svih grupa ekonomski su najznačajniji zubani i tvrdunci.