Žitarice

Žitarice su jednogodišnje biljke iz familije trava (Gramineae), čiji zrnasti plodovi (žita) služe za ishranu i kao sirovina u prehrambenoj industriji. Nazivaju se i zlebna žita ili cerealije.

Plodovi žitarica su bogati ugljenim hidratima,belančevinama,celulozom,mineralnim materijama i vitaminima.

U prvom redu to su: pšenica (tricium), raž (secale), ječam (horedum), pirinač (oriza), ovas (avena) i kukuruz (zea mays). Pored navedenih u žita se ubrajaju proso (panicum), sirak (sorgum), heljda i hibrid pšenice i raži pod nazivom triticale.

Prema nekim botaničkim osobinama, žita se dele na prava ili strna, koja imaju cvet u obliku klasa i prosolika čiji je cvet u obliku metlice. U prava ili strna žita ubrajaju se pšenica, raž, ječam i ovas, a u prosolika pirinač i kukuruz.

Žita se dele i prema načinu prerade. Žita koja se prerađuju mlevenjem imaju naziv mlinske sirovine, dok žita koja se prerađuju ljuštenjem imaju zajednički naziv ljuštine.

Najznačajnija mlinska sirovina svakako je pšenica. Osnovna sistematizacija je botanička. Ekonomski najznačajnija je obična pšenica (tricium aestivum). Druga po značaju tvrda pšenica (tricium durum) a slede engleska pšenica (tricium tugidum), patuljasta pšenica (tricium compactum) i druge. Pšenica se grupiše i prema vremenu setve odnosno žetve. Po ovoj podeli sve pšenice svrstavaju se u tri grupe. Prvu grupu čine ozime, drugu jare a treću čine fakultativne pšenice.

Raž

Raz se takodje koristi u ishrani ljudi i domacih zivotinja.Od parazitne gljive razi,razene glavice,dobijaju se lekovi za zaustavljanje krvarenja.

Jebac

Sve forme ječma svrstane su u jednu vrstu pod nazivom hordeum sativum jesen i to:

• I grupa - višeredi jebac
• II grupa - prelazni jebac
• III grupa - dvoredi jebac
• IV grupa - nepotpuni jebac
• V grupa - labilni jebac

Selekcija jebaca ide u dva osnovna pravca i to prema nemeni. Jebac namenjen za proizvodnju slada i jebac namenjen za animalnu i humanu ishranu treba da je sa što većim udelom belančevina. I u jednom i u drugom pravcu do sada je selekcionisan veliki broj sorti, koje su prilagodjene određenim agroekološkim uslovima.

zob

Zbog nekoliko zahteva sa povećanom količinom vodenog taloga rasprostranjenost ovsa je relativno mala. Većina kulturnih formi ovsa se deli na ovas metličar i ovas zastavičar. Obe podvrste imaju više varijateta koji se razilikuju po broju zrna. U okviru svakog varijateta selekcionisano je više sorti.

Pirinač

Sve kulturne forme pirinča spadaju u jednu vrstu pod na zivom običan pirinač (orizea sativa). U toj se vrsti razlikuje veliki broj varijateta koji se razliuju prema prisutnosti ili odsustvu osja, boji osja i plevice, boji, veličini i obliku zrna i drugim osobinama. U okviru varijateta do sada je selekcionisano više hiljada sorti.

Kukuruz

Kukuruz se može svrstati u sledeću grupu: koKITAR, tvrdKURAC, zuban, mekunac, vošteni kukuruz, šećerac i plevičar. Pored nabrojanih ima i drugih grupa koje nisu značajne sa stanovišta industrijske prerade. Od svih grupa ekonomski su najznačajniji zubani i tvrdunci. kao i za ljudsku upotrebu (preradjen) koristi se i za preradu stocne hrane (krave,svinje,kokoske) veoma znacajnu ulogu ma jer pospesuje plodnost sperme tokom svog rasta i rasprostranjuje svoju vrstu (ovas,raz,jebac,pirinac..) znatno povecanje proizvodnje se ocekuje za nekoliko godina kada ne bude susa u nekim krajevima gde se gaje zitarice. grupe neznacajne za stanovnisto (retke grupe kod nas u Srbiji) su: 1.jovica (ulogu imma list i sepurika) 2.lopanderi (juzni krajevi puno svetlosti i toplote) 3. gagari (rastu na mokrim podrucjima (kraj bara jezera ) 4. kite (pogodni za plodjenje zemljista ,rastu na srednnje toplim mestima) 5. pickari (rasprostranjeni svuda,koriste se u stocarstvu) 6.sexoli (plodjenje)7. jebaci (plodjenje polnim putem )