Žirafa

Izvor: Wikipedia
Žirafa
Giraffe standing.jpg
Status zaštite

Status iucn3.1 LC.svg

Status zaštite: Smanjeni rizik (lc)

Sistematika
Carstvo: Animalia
Koljeno: Chordata
Razred: Sisari (Mammalia)
Red: Papkari (Artiodactyla)
Porodica: Giraffidae
Rod: Giraffa
Vrsta: G. camelopardalis
Dvojno ime
Giraffa camelopardalis
Linnaeus, 1758
Raspon
Areali rasprostranjenja podvrsta

Areali rasprostranjenja podvrsta
Podvrste

videti tekst članka

Žirafa (Giraffa camelopardalis) je afrički sisar iz reda papkara, najviši od svih kopnenih životinja. Mužjaci mogu biti visoki od 4.5 do 5.5 metara i težiti do 1,360 kilograma. Rekordna težina jednog mužjaka je iznosila približno 2,000 kg, a visina 6 m.[1] Generalno, mužjaci su krupniji od ženki, koje su od mužjaka niže 70–100 cm.

Žirafe su srodstvu sa jelenima, antilopama i govedima, ali su grupisane u zasebnu familiju, familiju žirafa (Giraffidae) u koju još spada njihov najbliži rođak, okapi. Žirafe žive na prostoru od Čada do Južne Afrike.

Ukupna populacija žirafa je procenjena na 110,000 do 150,000 jedinki. Kenija sa 45,000, Tanzanija sa 30,000 i Bocvana sa 12,000 žirafa imaju najveće populacije.[2]

Naziv[uredi - уреди]

Ime kamelopardalis je izvedeno iz ranorimskog naziva, gde sjedinjuje reči kamile i leoparda.[3] Reč "žirafa" verovatno potiče od arapske reči الزرافة (ziraafa ili zurapha), što znači "skup, sakupljanje" (životinja), ili samo "visok".

Fizičke osobine[uredi - уреди]

Snimak glave žirafe

Oba pola imaju rogove, mada su rogovi kod ženki manji. Rogovi su zapravo koštani izraštaji lobanje, pokriveni kožom i dlakom, dugi do 13,5 cm. Kod mužjaka, kalcijum se taloži na kostima lobanje tokom celog života praveći nove izraštaje. Rogovi rastu, pre svega, na čelu, oko očiju i na nosnoj kosti, pa glava tokom godina postaje sve krupnija i teža. Oči žirafe su krupne i smeđe, zaštićene dugim i crnim trepavicama.

Žirafe poseduju tačke koje prekrivaju celo telo, osim donje delove njihovih stomaka. Ne postoje dve žirafe sa istim rasporedom šara na telu. To je kao slučaj sa čovekom ili zebrama; ne postoje dva čoveka sa istim otiskom prstiju ili dve zebre sa istim šarama. Žirafe imaju dugačke i snažne vratove, prekrivene grivom koju čine kratke i oštre dlake. Vrat čini samo sedam pršljenova, kao i kod drugih sisara, ali oni kod odraslih jedinki mogu da budu široki i do 28 cm. Tako vrat može da dostigne i dva metra. Ove životinje takođe imaju neznatno izduženije prednje noge, oko 10% duže nego njihove stražnje noge.

Imaju veoma dugačak i lepljiv jezik. Jezik žirafe je dug do 45 cm i prekriven gustom pljuvačkom. Kada jede, životinja ga uvija oko lišća i granja i povlači ga nadole. Koristi ga i za vlaženje i čišćenje očiju.

Da bi se krv pumpala sve do glave i dovodila kiseonik do mozga, potrebno je i posebno srce koje je kod žirafe dugačko 60 cm, teško više od 11 kg (25 puta veće od čovekovog), i pumpa 60 do 75 litara krvi u minutu. I krvni pritisak dvostruko je veći nego kod čoveka. Zahvaljujući jednom veoma istančnom krvnom sistemu žirafe ne padnu u nesvest kad naglo podignu glavu jer im se krv sjuri u glavu i obratno. To je zbog sistema zalistaka koji podešavaju arterijski i venski krvotok, kao i zbog zidova krvnih sudova koji natapaju mozak koji su veoma rastegljivi.

Socijalni život i reprodukcija[uredi - уреди]

Žirafa sa mladunčetom

Ženke žirafa se udružuju u grupu od dvanaest ili više jedinki, povremeno uključujući i nekoliko mladih mužjaka. Mužjaci žive u takozvanim "mladoženjačkim" stadima, dok stariji mužjaci često vode usamljeni život. Mužjak žirafe određuje plodnost ženke okušavanjem njenog urina, da bi odredili da li je ona "u teranju".

I žirafama, kao i drugim biljojedima, razmnožavanje se zasniva na haremskom načinu života: obično se glavni mužjak pari s čitavom grupom ženki kako one, jedna po jedna, ulaze u "teranje". Pristup ženkama je moguć samo ako postoji hijerarhija, a ona se postepeno stvara još od mladih dana da bi, kada dođe vreme, bila utvrđena "nekingom": reč je o "mačevanju" snažnim vratovima. Suparnici postavljeni jedan naspram drugog počinju da njišu dugačkim vratovima ukrštajući ih vijugavim pokretima. Udarci se izvode blago, a surove borbe su retke. Obično pobeđuje onaj koji ima duži vrat i težu lobanju, znači stariji.

Bremenitost kod žirafe traje između 14 i 15 meseci, posle čega se rađa jedno mladunče. Ženka se uspravljeno porađa i embrionska kesa obično puca kada beba padne na zemlju. Novorođena žirafa je otprilike 1.8 m visoka. U roku od nekoliko sati posle rođenja, mladunče je već sposobno da trčkara okolo. Ono tada postaje lak plen hijenama, lavovima, leopardima i afričkim divljim psima. Smrtnost malih žirafa je velika - do 70% u prvoj godini života. Samo 25 od 50% mladih žirafa dostigne zrelost. Mladunče siše mleko do četvrtog meseca starosti, iako počinje da brsti lišće otprilike već treće sedmice posle rođenja.

Životni vek žirafa je između 20 i 25 godina u divljini, a 28 godina u zatočeništvu.

Ponašanje[uredi - уреди]

Dva mužjaka u nekingu

Žirafa se hrani lišćem i granjem drveta mimoze i akacije. Brsti krunu akacije i pritom bira spoljne, mlade listove koji imaju dva puta više hlorofila, proteina i šećera od onih u unutrašnjosti krune. Ona može da pojede 63 kg lišća i grančica i popije oko 30 litara vode dnevno. Retko pije vodu, ali da bi to izvela mora da se bavi akrobatikom: prvo mora da razmakne prednje noge najviše što može, a često i da ih savije u kolenima.

Žirafin korak je elegantan, dok može da prilično brzo da trči. U hodu se kreće brzinom od 6–7 km/h, a u trku dostiže i do 60 km/h. No, ne može dugo da trči, jer pri jednom udisaju uzima 12 litara vazduha, u poređenju sa konjem, koji uzme punih 30 litara. Odrasla žirafa se brani šutiranjem nogu velikom silinom. Jedan jedini udarac kopitom može da smrska lobanju lava, ili mu polomi kičmu.

Žirafa tokom dana provede sklupčana samo dva-tri sata dnevno. Ona za san izdvoji veoma malo vremena - od 10 minuta do najviše dva sata za jedan dan.[4] To je najkraće vreme provedeno u spavanju od svih sisara.

Veruje se da su žirafe skoro potpuno neme. Sam žirafin grkljan, odnosno predeo grkljana u kome su smeštene glasne žice, skoro je potpuno nerazvijen. Ipak, iako generalno tihe i nečujne, mogle su se čuti kako grokću, frkću i muču. Skorija istraživanja su dokazala da životinje komuniciraju na nivou infrazvuka.[5]

Podvrste[uredi - уреди]

Danas većina zoologa žirafe deli na devet podvrsta prema posebnim šarama i bojama krzna, iako postoje mnogi prelazni tonovi.

  • Mrežasta ili somalijska žirafa (G.c. reticulata) - sa mnogugaonim, živahnim šarama, uokvirenim belim linijama. Boja šara je često tamno narandžasta i crvena, pokrivajući i noge. Rasprostranjenost: severoistočna Kenija, Etiopija i Somalija.
  • Angolska ili čađava žirafa (G.c. angolensis) - Rasprostranjenost: Angola, Zambija.
  • Žirafa iz Kardofana (G.c. antiquorum) - ima manje, više nepravilne šare čokoladne boje, sa žutim linijama. Rasprostranjenost: istočni i jugoistočni Sudan.
  • Masai žirafa (G.c. tippelskirchi) - ima zupčaste, listolike šare, tamno braon boje na žutoj podlozi. Rasprostranjenost: centralna i južna Kenija, Tanzanija.
  • Nubijska žirafa (G.c. camelopardalis) - ima velike, četvorougaone šare boje kestena na beloj podlozi, bez šara na unutrašnjim delovima nogu. Rasprostranjenost: istočni Sudan i severoistočni Kongo.
  • Rotšildova ili žirafa iz Ugande (G.c. rothschildi) - ima tamne, braon, zamrljane, pravougaone šare, sa loše ocrtanim krem linijama. Rasprostranjenost: Uganda i severno-centralna Kenija.
  • Južnoafrička žirafa (G.c. giraffa) - ima zaobljene šare, poneke sa zvezdolikim izraštajima na svetloj pozadini koje se protežu do kopita. Rasprostranjenost: Južnoafrička Republika, Namibija, Bocvana, Zimbabve i Mozambik.
  • Žirafa iz Tornikrofta (G.c. thornicrofti) - ima zvezdolike ili listolike šare. Rasprostranjenost: istočna Zambija.
  • Nigerijska ili zapadnoafrička žirafa (G.c. peralta) - ima brojne, žuto-crvene šare. Rasprostranjenost: Niger, Kamerun.

Zanimljivosti[uredi - уреди]

  • Žirafe su jedine životinje koje se rađaju sa rogovima.
  • Prvu žirafu u Evropu je doneo Julije Cezar 46. godine pre nove ere.
  • Žirafe imaju najduži rep među kopnenim sisarima. Dužina repa sa čuperkom na kraju iznosi 2.4 metara.[1]

Galerija slika[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 San Diego Zoo giraffe fact sheet Retrieved 14 August 2006.
  2. East, R. 1998, in: African Antelope Database 1998. IUCN/SSC Antelope Specialist Group Report.
  3. http://www.eaudrey.com/myth/camelopard.htm
  4. http://www.bbc.co.uk/science/humanbody/sleep/articles/whatissleep.shtml
  5. http://www.animalvoice.com/Giraffe.htm

Spoljašnje veze[uredi - уреди]

Wikispecies-logo.svg
Wikivrste ima informacije vezane uz: