Štimovanje

Izvor: Wikipedia
Zvučna viljuška na rezonatoru. O ovom zvuku 440.ogg

Štimovanje [1](it. accordatura, fr. accordage, eng. musical tuning, nem. Stimmung, rus. stroй)[2] je usaglašavanje tonske visine muzičkih instrumenata prema osnovnom ili kamernom tonu.

Podela instrumenata prema štimovanju[uredi - уреди]

Štimovanje kod muzičkih instrumenata može biti:

  1. Fiksirano - instrument je izvođaču već naštimovan i on ne treba da ga štimuje. To je slučaj kod klavira, metalofona, zvona.
  2. Slobodno - izvođač mora da štimuje instrument. To je slučaj kod duvačkih, gudačkih i nekih udaračkih instrumenata.

Štimovanje muzičkih instrumenata[uredi - уреди]

  • Na duvačkim instrumentima štimovanje se vrši izvlačenjem ili uvlačenjem za to predviđenog dela instrumenta (cev, burence, jezičak).
  • Na žičanim instrumentima štimovanje se vrši okretanjem čivija, tj. zatezanjem i opuštanjem žica.
  • Štimanje nekih udaračkih instrumenata vrši se okretanjem metalnih leptira koji zatežu i otpuštaju kožu i samim tim podižu ili spuštaju tonsku visinu instrumenta.
  • Klavir takođe može da se štimuje iako je njegov štim fiksiran. To se čini obično kada mu "popusti štim". Klavire štimaju majstori koji se zovu klavir-štimeri. Kako su žice na klaviru pričvršćene za metalne čivije, njihovim zatezanjem i otpuštanjem vrši se štimovanje klavira.
  • Orkestarsko štimanje je malo drugačije. U manjim ansamblima, obično se drugi instrumenti štimaju prema prvim. Ako je to gudački orkestar, prva violina odsvira ton a1, prema kojem ostali članovi zvučno usklađuju istoimeni ton na svom instrumentu. U simfonijskom orkestru obično oboa odsvira ton a1 po kojem se čitav orkestar štimuje.
Napomena. U ansamblima gde postoji neki instrument sa fiksiranim štimom (harmonika, klavir, sintesajzer) svi instrumenti se prema njima štimuju.

Prema čemu štimujemo muzičke instrumente[uredi - уреди]

Međunarodnim sporazumom koji je potpisan 1939. godine, dogovoreno je da kamerni ton, kamerton ili normalno a, ima frekvenciju od a1 = 440 Hz i da služi za što tačnije određivanje odnosa tonova po visini, tj., da bude zvanična standardna visina za štimovanje muzičkih instrumenata[3] i davanje intonacije pri horskom pevanju.

= Sprave za štimovanje instrumenata =[uredi - уреди]

Džepni Korg hromatski LCD tjuner sa iglenim indikatorom visine tona.
  • Postoje različite vrste štimera u obliku trubica (za gitaru, violinu...) na kojima se ton dobija duvanjem u otvor koji u sebi ima pisak. Svaka trubica daje drugi ton.
  • Danas postoje različite vrste digitalnih štimera (za gitaru, bas...) koji omogućuju najtačnije štimovanje instrumenata. Mnogi digitalni štimeri imaju ugrađen i mikrofon i ulaz za gitarski kabl i opciju za sniženje štima od pola tona, pregledan ekran itd.


Vidi još[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]


Instrumentalista
Sinonimi SviračIzvođačMuzičarSolistaInterpretatorUmetnikReproduktivni umetnikKlarinetista...
Obrazovanje Muzičko školstvo u SrbijiOsnovna muzička školaSrednja muzička školaMuzički fakultet
Sposobnosti MuzikalnostMuziciranjeInterpretacijaFraziranjeImprovizacijaAgogikaTranspozicijaČitanje s lista
Znanje Teorije muzike NotaLigaturaTačkaProduženje trajanja tonaStupanjStepenPolustepenCeo stepenNotna vrednostPauzaPauza za više taktovaTaktTakticaJednostavni taktoviSloženi taktoviPromena taktovaAlla breveSinkopaNepravilne tonske grupePredtaktUzmahHromatska lestvicaTonEnharmonski tonoviKonsonancaDisonancaMetronomMetronomske oznakeOznake za interpretacijuArtikulacijaAbrevijatureNotne skraćeniceCezuraRečenicaFrazaDa capoDal segnoAkcentUkrasiSolistička kadenca
Poznavanje KompozicijaKompozitorski opusiStilova u muzici
Muzičke probe, Snimanja